У Народном позоришту Ужице синоћ је изведена 561. премијера „Лето када сам научила да летим“ по мотивима романа Јасминке Петровић у режији Горана Головка
Драматизацију романа урадила је Бранислава Илић, сценографију и костим Маријана Зорзић Петровић, аутор музике је Игњат Милићевић. У представи играју Тијана Караичић Радоичић (Софија), Драгана Врањанац (Баба), Биљана Здравковић (Нона Луце), Горан Шмакић (Дида Лука), Бранислав Љубичић (Лука, Баба 2) , Невена Ковачевић (Ана, Баба 1) и Јанко Радишић.
„Лето када сам научила да летим“ Јасминке Петровић, у драматизацији Браниславе Илић, трећа је режија Горана Головка (1965) у ужичком Народном позоришту. Осим бројних позоришних представа, овај рођени Сплићанин који је студирао позоришну и радио режију на ФДУ у Београду, а звање академског редитеља стекао на Академији драмске уметности у Загребу и усавршавао се у Великој Британији, био је од 1996. до 2004. године редитељ и водитељ Драмског студијау Градском казалишту младих у родном граду. Головко је био управник ХНК Сплит, директор Фестивала хрватске драме „Марулићеви дани“ и фестивала „Сплитско љето“. Његове представе су награђиване значајним наградама на позоришним фестивалима. У Програмској кљижици која прати ужичку премијеру, Головко је, између осталог написао: „Хвала ужичком позоришту, ансамблу представе и креативном тиму на поклоњеном ми поверењу. Своје суделовање у овој представи сматрам привилегијом која ипак не умањује мој осјећај одговорности према значају наслова „Лето када сам научила да летим“.
Ауторка романа „Лето када сам научила да летим“ Јасминке Петровић боравила је у Ужицу 2009. године на књижевном фестивалу „На пола пута“ и тада је, како наводи у Програмској књижици била „очарана призором – младост и књижевност на једном месту“, а сада је поново очарана призором „младост, књижевност и театар на једном месту. Дивно је што смо заједно и што учимо да летимо“, написала је Јасминка Петровић која није ни сањала да ће се једног дана баш овде у ужичком позоришту играти представа по мотивима њене књиге.
Ово је прича о једном лету „у коме се преплићу очекивања недоживљеног и трауме проживљеног, сузе и смех, радост и туга. Лето које призива живот у свој његовој лепоти и суровости“, написала је Бранислава Илић која је урадила драматизацију романа, „Лето када сам научила да летим“, који је за њу „пример књижевности која демантује прокламовану границу између писања за децу и писања за одрасле. Попут „Малог принца“ или „Бескрајне приче“, роман Јасминке Петровић, деци у осетљивом периоду одрастања приближава сложени свет односа одраслих, истовремено подсећа одрасле на заборављено дете у њима. Драматизација овако вишеслојног и вишезначног романа, нудила је многобројне могућности. Најтеже је било направити избор и одрећи се делова романа, посебно репликакоје су после истоименог филма, већ добиле култни статус. За аутентичност мелодичног језика Далмације, заслужан је редитељ Горан Головко“ , написала је у Програмској књижици Бранислава Илић.
Премијера ове представе део је програма „Ужице – престоница културе 2024. године“.
Učitavanje komentara...