Сустиже ме корона

Радивоје Ђорђевић-Џемс из Бајине Баште, после опоравка од коронавируса написао је песму коју је проследио нашој редакцији.

Запослен је у "Електроизградњи Бајина Башта"а објавио је збирке песама „Боем и песник“ (2019). и “Живот у песмама” (2020).

Живот тече, кад једно вече 37 са 2 одједном врео сам ја, питање се само намеће што температура ка горе креће.

Прегледи, тестови и снимци потврду тој сумњи даше, докторка рече: “Болничко лечење” ковид је напао органе ваше.

Први спрат Ужичке болнице сад је део свакодневнице, у соби 111 сад ћу боравити са короном овде се борити.

У скафандерима доктори и сестре за све нас на послу гину, од раног јутра, па све до сутра о нашем здрављу се брину.

Вредно, са лакоћом раде задатке што струка им даде, видиш им само насмејане очи чујеш глас: “Како је момци?”

Што је тешко лакше падне, кад неко ти срцем помаже, сјединисмо снаге, жељу и вољу да победимо велику невољу.

Терапија успешна је била, ја ко нов добио сам крила, доктор ме одмери и пусти речи: “Сад кући, нек те жена лечи.”

А код куће, Богу милом фала, дочека ме најлепша лала, моја Рада, то прелепо луче, сва је срећна и по кући гуче.

Ђаконије разне и са саћем меда даје Рада и нежно ме гледа, да ја своју снагу сад повратим у редовне послове се вратим.

Контрола, успешно је текла снага ми је још већа потекла, корону сам бацио за леђа сад жељама не постоји међа.