Туристичка привреда у ужичком крају чини све што је у њеној моћи да последице које је оставила и оставља епидемија вируса корона ублажи и преживи до бољих времена, зато је помоћ државе кроз одређене видове подршке, најновија су субвенције за хотелску индустрију, драгоцена. Међутим, дечија одмаралишта на Златибору нису на списку за субвенције, тако да је велики знак питања како ће када епидемиолошка ситуација дозволи дочекати своје прве мале госте и да ли ће моћи уопште да им отворе своја врата.
На основу Програма распореда и коришћења субвенција за подршку раду хотелске индустрије Србије због потешкоћа у пословању проузрокованих епидемијом болести ЦОВИД-19 који је Влада Србије усвојила још крајем августа, Министарство трговине, туризма и телекомуникација спровело је јавни позив током септембра да се хотелијери пријаве за субвенције. Како је објављено на сајту ресорног Министарства, по извршеној провери испуњености услова, комисија образована решењем Министарство трговине, туризма и телекомуникација, утврдила је списак од 314 привредних субјеката којима су субвенције одобрене. За ове намене биће исплаћено 1.241.746.099 динара, односно, 10.562.200 евра. Иначе, било је укупно поднето 520 захтева. Право на бесповратна средства остварили су категорисани хотели који се налазе у приватном власништву са територија 68 јединица локалне самоуправе, а међу њима је и неколико хотела у ужичком крају као што су хотел Зептер Дрина Бајина Башта, хотел „Пожега“, „Млинарев сан“, „Златиборска ноћ“ Бела Земља, Олyмпиц, некадашњи „Скрапеж“ у Косјерићу. Средстава субвенција се додељују у износу 350 евра по индивидуалном лежају и 150 евра по смештајној јединици у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан када је државна помоћ додељена. Привредни субјекат губи право на коришћење субвенције уколико смањи број запослених за више од 10 процената, у периоду од 15. августа закључно са 31. децембром ове године, не рачунајући запослене који су са привредним субјектом закључили уговор о раду на одређено време пре 15. августа а који се завршава у периоду од 15. августа до 31. децембра.
Градски хотел „Пожега“ са три звездице смештен је у центру Пожеге. Располаже са 111 лежајева.
-Овај новац подршке много ће нам значити, даће нам снагу да преживимо у овом времену. Ми се трудимо да радимо колико толико, али то није ни 30 одсто планираног посла, не рачунајући пролеће када смо, безмало били затворени. У јуну смо радили до 60 одсто капацитета, а од тада до данас то је око 30 процената. Раднике нисмо оптуштали и покушавали смо да плате исплаћујемо у пуном износу, јер морамо чувати људе – каже директор хотела Дане Ћурчић и наводи да је у пожешком хотелу око 30 запослених.
По његовим речима, ова година биће завршена са губитком, али колико ће он износити биће јасније за око месец дана. Истиче, планирати било шта за наредни период немогуће је.
-Доста радимо са транзитним групама из Бугарске, Литваније, Пољске, Мађарске и имамо најава за наредну годину, али је то све сада несигурно, јер неколико дана пред долазак може доћи до отказивања – наводи Ћурчић и напомиоње да су у хотелу од марта па до данас боравили углавном пословни људи из Србије.
Јелена Секулић Грујичић, директор „Браћа Секулић“ доо Качер каже да су њихови објекти, хотел у Кремнима и коначиште „Браћа Секулић“ са рестораном домаће кухиње на Златибору намењени за одмор и рекреацију деце, од проглашења епидемије, радили само са 10 одсто капацитета у августу и ништа више. Субвенцију ће добити за хотел „Браћа Секулић - Шарган“ у Кремнима који располаже са 76 лежаја и има 14 запослених. Иначе, цело предузеће има око 40 запослених и нико није отпуштен.
-Када их добијемо, ова средства биће од велике помоћи да одржимо неки континуитет и да преживимо до пролећа, до априла, када би требало да почне дечији туризам, ако уопште почне. Много ће нам значити и захвални смо. Биће нам довољно за плате радницима у хотелу у Кремнима и за струју за три до четири месеца. За све протекле године, од када се мој отац бави приватним послом, од 1991., па и ја протеклих десет година, фирма је била стабилна, никада ништа нисмо добили од државе, није било потребе за било каквом помоћи, нити смо користили кредите. Ово је први пут да нешто добијемо од државе, јер нас је снашло нешто због чега не можемо сами да се одржимо – каже Јелена и наводи да није лако и једноставно ове објекте који су прилагођени деци преорјентисати за други вид туризма или неку другу намену.
Еподемијом су, по речима Јелене Секулић Грујичић, нарочито погођени сви објекти који су намењени за одмор и рекреацију деце на Златибору као што је „Голија“, „Домаћи кутак“, „Сунчани брег“, њихово коначиште „Браћа Секулић“ и други. Они буквално не раде. То је био повод да се представници ових објеката обрате Туристичкој организацији Златибор да разговарају о могућим начинима за превазилажење ситуације
-Питам се само како опстајемо на Златибору, јер месецима немамо гостију. Веома нам је тешко. Не знамо шта ћемо са радницима, објекат стоји па стоји, има трошкова, али су ипак мањи. А ми морамо да одржимо раднике да бисмо били спремни када почнемо да радимо, ако почнемо. Ово како је, не зна се шта ће бити сутра, а долази зима. Реално је очекивати да ће они који се баве дечијим туризмом, који су и користили помоћ државе кроз исплату минималаца, у новембру морати да отпусте раднике, јер не могу да обезбеде средства за плате, а минималца више нема. На Златибору је то око 150 радника који раде у овим објектима – каже Јелена и додаје да ће захваљујући субвенцији спасити хотел у Кремнима за неколико наредних месеци, али се пита шта ће бити са коначиштем на Златибору и шта ће бити са осталим дечијим одмаралиштима на овој планини.
Ужичка установа Дечије одмаралиште „Голија“ на Златибору од марта до јуна није радила, а од јуна до сада радили су у просеку са 15 одсто капацитета. Тренутно не раде. „Голија“ је потпуно прилагођена деци и располаже са 190 лежајева, има затворени дечији базен, две затворене спортске хале и све што је потребно за квалитетан и безбедан одмор деце.
-Једно смо од ретких дечијих одмаралишта у Србији које припада јавном сектору и нисмо могли да користимо ниједан вид подршке од државе, али имамо подршку од града Ужица, као оснивача. Једно време смо се финансирали сопственим средствима које смо раније зарадили, а када смо остали без њих, Град је изашао у сусрет, тако да нико од 29 запослених неће остати без посла ни без прихода док се не стекну услови да нормално почнемо да радимо. То ће бити урађено делом кадровском прерасподелом, делом финансијском помоћи. Иначе, наши капацитети су унапред распродати, али да ли ћемо то све и да реализујемо зависи од развоја епидемиолошке ситуације. Сада је препорука да школе не организују ништа до краја фебруара, видећемо како ће бити и тада - каже Владан Цупарић, директор „Голије“ и наводи да је заједно са представницима осталих дечијих одмаралишта учествовао у разговорима у ТО Златибор и придружио се иницијативама, јер и „Голија“, како каже Цупарић, дели судбину свих дечијих одмаралишта на Златибору.
-Толико година смо радили тржишно и успешно пословали. У објекат смо у протеклом периоду много улагали сопствених средстава, а у томе смо имали и велику помоћ Града и Министарства. Сада, када смо комлетно реновирали и одмаралиште на мору и на Златибору, где смо више од дупло проширили и смештајне капацитете и када је ове године требало да убирамо плодове свих ових улагања и рада, дошла је епидемија – каже Цупарић.
Владимир Живановић, директор ТО Златибор каже да је одржан састанак са представницима објеката који се баве дечијим туризмом и рекреативном наставом. На Златибору таквих објеката има око десетак што је и највише у Србији. Они по његовим речима, од марта нису функционисали па је ТО Златибор упутила писмо Министарству финансија и ресорном Министарству са предлогом да се и ови објекти ставе у категорију градских хотела како би добили субвенције с обзиром да не могу да организују своје пословање. По његовим речима, од Министарства финансија су добили одговор да за то нису надлежни и упућени су на ресорно, Министарство трговине, туризма и телекомуникација од којег још нису добили одговор. Са тог састанка допис је упућен и локалној самоуправи у којем је изложена иницијатива да ови објекти не плаћају услуге изношења комуналног отпада и да се одложи плаћање пореза на имовину. По речима Живановића и на овај допис из локалне самоуправе чека се одговор.
Učitavanje komentara...