О др Миленку Мисаиловићу (1923 -2015), једном од најзначајнијих српских теоретичара драме, драматургу, драмском писцу и редитељу, познатом по својим истраживањима која су трасирала пут новој театарској мисли и савременим драмским токовима, говорио је синоћ у Народној библиотеци професор мр Бранко Поповић, позоришни редитељ који је имао прилику да се дружи и сарађује са њим. Предавање је реализовано као део програма „Ужице – престоница културе Србије 2024. године“, а у оквиру циклуса „Из културне ризнице града“ посвећеног онима захваљујући кијима је Ужице постало препознатљиво не само у Србији, већ и у свету.
Др Миленко Мисаиловић стваралац је широког дијапазона, редитељ и драматург Народног позоришта у Београду са остварених 63 представе, почев од 1954, па све до одласка у пензију 1988. године. Филозоф са докторском дисертацијом „Дијалектичност Нушићеве комедиографије“ на Београдском Филозофском факултету и један од најзначајнијих европских теоретичра театра, каже професор мр Бранко Поповић. Према његовим речима, др Мисаиловић „стваралац ренесансних интересовања“ посебно је, задужио и град Ужице и зато је вредно сетити се Мисаиловићевих најзначајнијих остварења у оквиру „Ере културе“, пре свега у раду са ужичким позориштем и његовог доприноса у литерарном стваралаштву.
„Позориште је увек нешто још, сем оно што ми мислимо да јесте“, говорио је др Миленко Мисаиловић у телевизијској емисији РТС-а „Позоришни сневач“ посвећеној њему, аутора Радомира Путника, наводећи да је као дете, играјући се са вршњацима у родном, ужичком селу Кремна, сањарио и маштао али „употребљавати машту, служити се маштом, то значи сневати, то је већ даривотист или, то је почетак даровитости“. Прва представа тог „позоришног сневача“ у Народном позоришту у Ужицу била је, како је истакао Бранко Поповић, важна и за њега и за град, јер је на сцену поставио комад „Дошљаци“ по роману Милутина Ускоковића у сопственој драматизацији. Премијера је одржана 14. новембра 1965. године.
- У историји ужичког театра и љубитеља позоришта остаће упамћена Мисаиловићева режија која је остварена у част отварања нове зграде позоришта на Тргу партизана, 1. марта 1967. године и то са комадом, комедијом, сачињеном од неколико анегдота о Ери, „Чудна земља“ чији су аутори били Миленко Мисаиловић и Бранислав Крављанац. Овај комад биће поново постављен на сцену 1983. године под називом „Бели ђаволи“ у режији Боре Григоровића и доживеће више од 100 реприза – наводи Поповић и истиче да је Мисаиловић 1967. режирао и комад за децу „Два ведра воде“ Ада Греидануса, а велики догађај за све Ужичане приредио је режијом Нушићевог „Народног посланика“ са Мијом Алексићем у главној улози. Премијера је била 24. априла 1972. године. Исте године режира и „Подвалу“ Милована Глишића, да би са Мијом Алексићем веома брзо поновио велики успех у режији комада „Женидба“ Н.В.Гогоља 1973. године.
- У издавачкој делатности, Миленко Мисаиловић је, на наговор бројних ужичких сарадника и пријатеља, сачинио двотомно издање „Мудрост народног хумора“ које су издале „Вести“ и у коме је, по узору на делатност Вука Караџића, сабрао мноштво анегдота о Ери, с тим што се аутор није задржао само на периоду под Турцима, већ је пронашао и објавио бројне духовите анегдоте о Милошу Обреновићу и његовим савременицима као и о знаним и незнаним појединцима који су остали забележени као настављачи ерских мудролија. Мисаиловић бележи у коментарима да „досадашње осветљавање ерских анегдота указује да те анегдоте треба схавтати, пре, свега, као уобличавање извесних етичких начела, као и духовито осветљавање борбе – основног услова народног постојања“. У добро снабдевеним библиотекама свих наших академија и факултета драмских уметности, налази се незаобилазна студија Миленка Мисаиловића „Креативна драматургија“ коју је као двотомно издање издала ужичка „Кадињача“, Стеријино позорје и „Прометеј“. То је, како аутор написа, увод у филозофију позоришне уметности, а чини јединство са капиталним остварењима као што је „Драматургија костимографије“ и „Драматургија сценског простора“ као и делом „Дете и позоришна уметност“. Мисаиловић се бавио и писањем радио – драма и позоришних драма од којих је „У туђој кући“ била премијерно изведена у ужичком позоришту 1955. године – рекао је Бранко Поповић указујући на поједине делове истраживања које је др Миленко Мисаиловић објавио у својим капиталним делима.
Предавању су присуствовали и блиски рођаци др Миленка Мисаиловића, међу којима и деца његове сестре из Ниша.
Др Миленко Мисаиловић (1923. Кремна - 2015. Ниш) био је двадесети драматург Народног позоришта у Београду. На ту дужност постављен је најпре, позивом управника Милана Богдановића 1954. а потом декретом Владе НР Србије – једним од последњих аката овога реда у постреволуционарном периоду делатности театра. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, студирајући истовремено филозофију, психологију и педагогију, а потом је завршио и режију на Академији за позоришну уметност.
Прву представу „Аутобуска станица“ Вилијама Инџа режирао је 1958. године у Народном позоришту у Београду. Написао је бројне значајне есеје, студије и теоријско-естетичке радове и постао један од водећих театролога у тадашњој Југославији; по значају запажен и уведен у светске енциклопедије.
Био је члан Удружења драмских уметника и УЛУПУДС-а, као и Удружења књижевника, од којег 2004. добија повељу за животно дело. Добитник је и Вукове и Стеријине награде као и других бројних признања и награда. Важио је за свестрану позоришну личност, самосвојну, јединствену и непоновљиву.
Učitavanje komentara...