Упркос великим оспоравањима, бирократским смицалицама, ниским личним дохоцима у једној малој средини, веровали смо у себе у најтежим тренуцима. Показали смо да се може бити успешан и ако ниси близу Београда и ако си мала општина – истиче за «Вести» Милан Стаматовић, председник општине Чајетина говорећи о развоју Златибора у години јубилеја и обележавања 130 година туризма нашег планинског центра
Подсетите нас на амбијент у тренутку преузимања власти у општини Чајетина и вашег именовања на одговорну функцију
Када сам дошао на место председника Извршног одбора 2001. године чинило се да у Чајетини стоји живот. Сва друштвена предузећа у општини после 2000-те нису радила, или су била приватизована. Наследили смо девастирану инфрструктуру која је била при крају, све оронуло. Знали смо да нам је потребан развој туризма и одабир пута којим ћемо кренути, јер све супротно значило је даљу пропаст.
Урадили смо Стратегију развоја у сарадњи са Норвешком владом и њиховим институтом “Нива”. Имали смо срећу и добили донацију и за водовод у Сирогојну 2001-2004. који је био дотрајао и у тим годинама овај крај добија воду. Све што је до данас урађено од инвестиција на Златибору наведено је у тој Стратегији развоја на основу које је урађена и планска документација, а подсећам почетком двехиљдитих ни Просторни план нисмо имали.
Какав сте модел развоја туризма изабрали?
Пред нама је била велика дилема, да ли да останемо при етно-туризму Златибора или кренемо ка масовном. Новац нам је био потребан, али са републичког нивоа нисмо баш имали подршку за пут који смо одабрали. Резултати су почели да се показују тек пре три године у пуном обиму што нам даје за право да говоримо о изласку златиборског туризма изван не само регионалних већ и националних оквира и позиционирање Златибора на светској туристичкој мапи.
Није нам било лако да слушамо на републичкој влади или седници Народне скупштини неистине и критике, а да нисмо у прилици да се одбранимо и одговоримо на неосноване оптужбе. Међутим, ти људи нису схватили менталитет горштака. Напади су изазивали вољу и енергију да покажемо да смо у праву. Кад већ нисмо имали помоћ своје Владе тражили смо помоћ ван граница земље и нашли је. Захвалност дугујемо скандинавским земљама, пре свега Норвежанима који су нас научили како треба да се ради и развија општина и туризам што смо видели на студијским путовањима. Вредно смо бележили примере позитивне праксе Норвешке, Шведске, Швајцарске, касније Француске и примењивали њихове моделе. Наставили смо са вером у себе, без обзира на оспоравања.
Колико пута се увећао чајетински буџет од двахиљадите до данас?
Када смо преузели власт 2001. године буџет општине Чајетина је износио 200.000 евра што није било довољно ни за личне дохотке запослених у општинској управи, а да не причамо о јавним предузећима. Сада је буџет општине преко 50 милиона евра. Међутим није економска снага општине Чајетине само оно што се види у буџету, већ и могућност да средствима инвеститора реализујемо инвестиције на терену, које финансијски не улазе у буџет. Јединстствен смо пример у Србији да је локална самоуправа искористила те унутрашње ресурсе и резерве и кренула са озбиљним пословима и инвестицијама, као што је гондола. Напомињем да је свака капитална инвестиција, од инфраструктуре до пратећих и комерцијалних садржаја и хотела донела директне бенефите локалној самоуправи и републичком буџету. И сада преко пореза на зараде помажемо суседне општине.
Колико је километара путева урађено у оквиру инфраструктурног реновирања у општини Чајетина за две деценије?
Најлакше за поређење, два ауто-пута од Златибора до Београда.
Кренули смо да развијамо туризам, а касније је туризам развијао пољопривреду, сточарство и традиционалну производњу хране. То је највећа наша фабрика на отвореном. Зато сте морали да обезбедите инфраструктуру по селима, водоводе који су били дотрајали, путеве, електромрежу, вртиће. Изградили смо нове трафостанице на Златибору и по селима. Да није било интензивне градње на Златибору, тешко да би било развоја месних заједница, опстанка и останка људи на селу. Људи данас могу далеко квалитетније и организованије да се баве сеоским туризмом и производњом традиционалних производа, али на лакши начин. Агробизнис центар, машински прстен у Кривој Реци сада изнајмљује своје пољопривредне машине малим произвођачима. Млекара “Наша Златка” откупљује млеко и прави сир и кајмак са географским пореклом. Сачували смо нама изузетно важне мале произвођаче, јер уколико њих нема тешко су одрживи и велики системи.
Где је граница развоја Златибора?
Трудимо се да на Златибору све буде одрживо и да идемо ка магичној бројци од милион посетилаца. Када нас питају када ће да стане тај развој, ми смо кроз ове студије добро анализирали и сагледали те потребе тржишта да Златибор и читав овај крај могу да приме милион посетилаца, а по старим војним стратешким плановима на подручју Златибор – Златар – Тара, може да преживи два милиона људи. Ми ћемо веома брзо да достигнемо цифру од милион посетилаца, а то аутоматски значи 10 милиона ноћења. Њихов боравак значи зараду и за остале општине и то је добро за читав регион.
Да је било међуопштинске солидарности и сарадње ми бисмо сада имали у функцији аеродром Поникве који би довео нове госте, спортске екипе, нову клијентелу и обезбедио извоз пољопривредних производа. И данас се нудимо као управљачи аеродрома. Нажалост у неком времену од људи на политичким функцијама то није препознато, али морам да кажем да је сада ова потреба препозната и наша министарства и Влада су признали да су у неком тренутку грешили када су оспоравали пројекте попут гондоле, усвајања планова, градњу инфраструктуре. То нам је нанело тренутну штету, а није нас зауставило, већ учврстило у уверењима да се вреди борити, јер смо заиста веровали у ово што радимо и да сваки наш пројекат доноси зараду и профит. Од наших јавних предузећа која су некада били губиташи, са малим бројем запослених без механизације, сада су кадровски и технички оспособљени, Водовод, КЈП Златибор, Агробизнис центар, чак и Културни центар који доноси профит и уклапа у концепт одрживости. Кроз градњу на Златибору водимо рачуна о животној средини, раде се постројења за прераду отпадних вода, рециклажна дворишта,а чврсти отпад уклања по селима
О каквој идеји се ради када кажете Златибор – центар мреже гондола?
Сматрамо да Златибор може да буде центар мрежа гондола и за Мокру Гору Прибојску Бању, Чиготу ... «Голд гондола» је рађена са француском фирмом «Помагалски»и преписали смо како то Францусзи раде у монденским ски-центрима. Не морамо имати 700 километара ски-стаза и 250 километара гондола, али можемо имати 50 километара мрежа-гондола и повезати наше пределе јединствене природне лепоте. Када милион туриста поделимо на три наше планине долазите до екстрапрофита и развоја ових средина. Влада је определила новац за гондолу према Прибојској бањи и са њом се прави нови амбијент за овај крај, јер бања је прави бисер и треба је ставити у функцију.
Потребно је «растеретити» Торник гондолама Чигота, Прибојска бања, Мокра Гора чак има идеја да се крене према Ужицу и Старом граду. Све је ово изводљиво уз подршку државе, а пуштањем у рад аеродрома Поникве и реално. Пут до Врутака је изграђен као најближа комуникација до Златибора, а ми размишљамо о изградњи једног мањег аеродрома за голфере баш на Златибору. Рибничко језеро ће бити златиборско море где ће људи моћи да се купају и стављамо га у комерцијалне сврхе, а већ је набављен и бродић за превоз туриста. Што се тиче воде радимо на Сушичком врелу као алтернативном изворишту за водоснабдевање од Шљивовице, Трипкове, Бранежаца до Чајетине и Златибора. Врело има добар капацитет и поред водовода»Змајевац», акумулације на реци Катушници, Доброселичкој реци, све су то потенцијали које ћемо искористити за водоснабдевање.
Колико је развој Златибора подстакао повратак људи на ове просторе?
Људи се враћају због другачијег амбијента, посебно ИТ стручњаци, а све је више и оних који се враћају на дедовину. Иновациони бизнис центар на Златибору је заживео у пуном капацитету. Информациони стручњаци не морају да раде по тропским температурама у градовима, већ из природе са Златибора и њих је све више, а ауто-пут олакшава долазак. Купују се куће у удаљеним селима или праве породичне куће и то је за нас веома важно.
Златиборски ПДВ
- Уколико као локална самоуправа Чајетине уплатимо у републички буџет 5 милиона евра ПДВ-а, можете замислити колико пореза уплати остала привреда, угоститељски објекти или градња са подручја Златибора. Кроз порез на зараде помажемо суседне општине. Из Прибоја, Нове Вароши, Пријепоља, поготово из Ужица колоне аутомобила са запосленима јутром долазе на Златибор, а порез на зараде уплаћује у месту пребивалишта – прича Стаматовић и додаје да укупан ПДВ са Златибора за ову локално самоуправу супротно очекивањима остаје непознаница.
Председник сте Здраве Србије, зашто сматрате да наша држава не сме увести санкције Русији?
Став Здраве Србије је потпуно јасан. Руси су кроз историју увек помагали кад је Србији било најтеже и никада ниједна руска бомба није пала на Србију. Штите нас у Савету безбедности, штите део наше територије Косово и Метохију и српске интересе, тако да има милион разлога зашто не треба, а ниједан зашто треба увести санкције Русији.
Предстоје нам републички и локални избори, како ћете као Здрава Србија бирати коалиционе партнере?
Више пута смо на републичком нивоу у предизборним коалицијама испали наивни правећи одређене компромисе што се по Здраву Србију није добро завршило.Коалиције ћемо правити са аутентичним групама грађана на локалном нивоу које су направиле запажене резултате у својим срединама и локални одбори ће сами одлучивати о коалицијама. У политици нас је највише нервирала директива из врха странака из Београда. На републичком нивоу бићемо самостални и формирали смо преко 70 одбора у Србији. Радимо на томе да их буде преко сто који ће бити гарант контроле изборног процеса на локалу.
Надамо се да ћемо имати и више одборника. Сведоци смо некоректног потеза и преласка неких одборника у патриотске партије које су и нама нудиле коалиције. Сматрамо да у Ужицу и ужичком крају Здрава Србија има велику подршку, али ћемо сигурно више рачуна повести о одборничким кандидатима.
Učitavanje komentara...