О пословним резултатима у прошлој години у „Импол Севалу“, инвестицијама, плановима, привредном амбијенту, успоравању глобалне економије и кретањима на светском тржишту, за „Вести“ говори генерални директор „Импол Севала“ Нинко Тешић.
Реците нам нешто више о производним резултатима у 2019. години?
-У прошлој години у хладно ваљаном програму остварена је производња од 46.659 тона плус 10.293 тоне топло ваљаних трака за потребе „Импола“-Словенска Бистрица. План производње у хладно ваљаном програму није остварен. Једноставно, у четвртом кварталу нисмо имали довољно продате робе да бисмо имали пуно коришћење капацитета. Инсталисани капацитети у „Импол Севалу“ у овом програму су 50.000 тона. Овај капацитет може бити мало мањи или већи у зависности од асортимана. Практично, у 2019. смо имали производњу која је за 6,6 посто нижа од инсталисаних капацитета. За неке компаније то би био одличан резултат, али ми, запослени и менаџмент у „Импол Севалу“ нисмо задовољни, јер смо научили да свака година буде боља од претходне. План производње у бојеном програму био је 12.000 тона, а остварили смо 10.039 тона што је ниже од плана, али је, практично друга највећа производња у овом програму од отварања линије за бојење.
-Финансијски резултат биће солидан, мањи од онога што смо планирали, али довољан да можемо рећи да је и пословна 2019. још једна у низу успешних година „Импол Севала“.
Рекли сте да се пад тражње за производима „Импол Севала“ на страном тржишту на које извозите више од 95 одсто укупне производње осетио нарочито у другом полугодишту прошле године. Изгледа да су се обистиниле Ваше прогнозе с почетка године, да ће се код нас сложеност у пословању због бројних проблема који су се захуктавали, нарочито осетити после избора у ЕУ. Ви то тада нисте назвали кризом.
-Мислим да светска економска криза полако куца на врата, јер почиње успоравање глобалне економије и то се види. Алуминијумска индустрија је и 2008. године прва осетила кризу, а онда када се почела опорављати и излазити из светеске економске кризе, неке индустријске гране су тек у њу тонуле. Тако је и сада. Ми смо осетили у другој половини прошле године пад тражње и успоравање оне економије која највише користи алуминијумске производе, попут аутомобилске индустрије, грађевинарства, бродоградње и других. Међутим, и у свету и у Европи сви ћуте, вероватно, због искуства баш из те 2008. године када је указивањем и сталном причом, а и ЕУ је тада изашла са информацијом о светској економској кризи, она још више продубљена. Онда је све стало, грађани су драстично смањили потрошњу па је било још горе. Сада се о глобалној економској кризи још толико не говори, ни ја то не потенцирам, али видим да је дошло до успоравања глобалне економије и да Европа за сада најлошије пролази.
-Прича се. Немачка је већ признала да је дошло до успоравања економског развоја и то је видљиво. Да ли ће бити предузете одређене мере да се ситуација обрне или неће, видећемо. Међутим, ако се успоравање настави овим темпом ми смо у светској економској кризи, звали то како год. Опет ће то највише осетити Европа, а то није добро ни за Србију, јер је ЕУ наш партнер. Није добро ни за „Импол Севал“ јер највише извозимо у ЕУ, то нам је највеће тржиште, ту је наша будућност. Паре и бизнис правимо у ЕУ.
Колико „Импол Севал“ може да повећава пласман на тржишта ван ЕУ, пре свега руско, па и америчко, на које сте се пре више од годину дана поново вратили?
-Ни ми нити европски, али и амерички прерађивачи алуминијума, годинама уназад нисмо могли бити конкурентни на америчком тржишту јер је ушла роба из Кине. Када је САД увео високе царине према Кини, онда се тражња на овом тржишту отворила и ми смо са „Имполом“ почели да извозимо. У почетку је то био добар посао, а онда се полако враћају на тржиште и амерички прерађивачи, затим долази мало и до „отопљавања“ трговачких односа САД-а са Кином и ми се поново почињемо суочавати са веома лошим ценама. Истина је да смо још увек присутни на овом тржишту, али са знатно мањим количинама производа у односу на крај 2018. и почетак прошле године. Моје су процене да ми ту због свега и плус транспортних трошкова, не можемо да кажемо да је Америка наш циљ. Што се тиче Русије, тамо и даље извозимо, имамо конкуренцију руских, али сада и кинеских прерађивача алуминијума који су после затварања америчког, агресивно кренули на руско тржиште, по дампинг ценама, тако да смо изгубили део тржишта за небојени, а и даље смо број један за бојени алуминијум.
Колика је укупна вредност извоза „Импол Севала“ у прошлој години?
-Укупна вредност извоза је око 109.000.000 евра. Највише од тога, скоро једну трећину извоза, реализовали смо на немачком тржишту, затим следи америчко, руско, па италијанско. Ово су наша највећа тржишта, али ми извозимо и у друге земље широм Европе, има нас у Пољској, Шпанији, Румунији, Швајцарској, Украјини, али и у Мексику, у азијским земљама, једино нас нема у Кини. Међутим, то су све мање количине.
Какве су прогнозе за ову годину? Има ли разлога за бригу за будуће пословање „Импол Севала“ с обзиром и на то, како сте недавно изјавили да у ову годину улазите са знатно мањом продајом унапред за разлику од прошле?
-Тренутно има неколико сценарија. Највећи оптимисти кажу да ће ово успоравање глобалне економије трајати највише први квартал ове године, други мисле да ће таква бити цела 2020., док има и оних који смтрају да ће овакви услови пословања на глобалном економском тржишту трајати пет година. Ми се спремамо као да ће оваква ситуација трајати три до шест месеци. Што се тиче продаје, на основу досадашњих уговора, не може се очекивати пад који ће угрозити пословање и живот фабрике.
-У Србији смо навикли на рад у кризним временима тако да имамо искуство управљања у таквим условима. Ми ћемо налазити начине да радимо. Узимајући у обзир наше процене да ће бити пада у продајама, поготово у првом кварталу, а сагледавајући и све остале услове, за ову годину смо планирали производњу од 48.000 тона у хладно ваљаном програму што је четири посто мање у односу на инсталисане капацитете, али даје солидну добит и добре резултате. Међутим, уколико смо били и превише оптимистични у планирању, фабрика може да издржи и већи пад у производњи. Лично сам оптимиста и верујем да пословање „Импол Севала“ у овој години неће бити угрожено без обзира на све проблеме који су присутни у глобалној економији. Осим тога, има нас још у менаџменту који су преживели санкције и ратове и сачували фабрику, сачуваћемо је и сада. У свакој фабрици има простора за интерну економију, за уштеде. Уколико ситуација на тржишту постане сложенија, припремићемо и програм мера. Мислим да смо у овом моменту предузели много тога што ће спречити изненађења.
Колико, заиста, на светском тржишту може бити угрожена потражња за производима од алуминијума, метала будућности?
-Алуминијум јесте метал будућности и његова примена је широка па се из тог разлога сваке године и капацитети шире. То раде већ постојећи прерађивачи у свету, као, уосталом и ми, али ничу и потпуно нове фабрике, поготово у Кини, јер се сви надамо и очекујемо да ће доћи до велике потражње за алуминијумом у појединим индустријама, попут, аутомобилске. Међутим, када уместо тога дође до успоравања на нивоу глобалне економије, онда се сви ми сударамо и испада, да нас је превише на тржишту и долази до одређених ломова. Опстају они који су способни да све то издрже. „Импол Севал“ има велики број купаца, разруђено тржиште и производни програм – радимо производе од преко 30 различитих легура испуњавајући жеље купцима и колико год је то лоше када су услови пословања оптимални, толико је добро када нису.
Први део друге фазе модернизације ваљачког стана топле ваљаонице је завршен. Најавили сте да у априлу следи потпуни завршетак ове велике инвестиције.
-Од 1. априла до 17. маја планирали смо завршетак другог дела друге фазе модернизације ваљачког стана топле ваљаонице. Уз улагање у пећи за загревање и хомогенизацију блокова заокружићемо модернизацију топле ваљаонице у укупној вредности од око 25 милиона евра. Остаје нам да на тој линији до краја ове или у првој половини наредне године још урадимо, а активности смо већ започели, систем за противпожарну заштиту. Са овим ће топла ваљаоница комплетно бити завршена што ће значајно утицати на побољшање квалитета производа и омогућити производњу од око 140.000 топло ваљаних трака. То, опет, изискује повећање капацитета ливнице за још један ливни уређај, али и набавку ваљачког стана за хладно ваљање. Сада смо у преговорима са три светске компаније за модернизацију постојећег ваљачког стана којом би капацитет хладне ваљаонице достигао и 60.000 тона. Међутим, ако се определимо да уместо модернизације купимо нови хладно ваљачки стан, онда бисмо капацитет повећали на око 70.000 тона. Одлуку о томе донећемо у току ове године.
-Укупне инвестиције прошле године биле су око седам, а за ову годину планирамо око 10 милиона евра, мада очекујем да то буде и више. Све у свему, у овој години завршавамо модернизацију топле ваљаонице, као и набавку одређене опреме у ливници. Биће ту још других мањих инвестиционих улагања. Заправо, од почетка приватизације закључно са 30. новембром прошле године, у инвестициони циклус смо укупно уложили107 милиона евра и верујем да ће он бити завршен за наредне три до четири године када би требало да набавимо нови или модернизујемо хладно ваљачки стан и повећамо капацитет ливнице на 130.000 тона набавком новог ливног уређаја. Наравно, уз то је потребно улагати у модернизацију и остале, ситније опреме. Завршетком овог циклуса урадили бисмо све што може да се уради у производњи на овој, постојећој локацији. Остаје да се потом у новом инвестиционом циклусу окренемо новом расту фабрике, већој финализацији, пре свега бојеног, али и небојеног алуминијума. План је да у овој години формирамо тим инжењера који ће се бавити даљим развојем фабрике у овом правцу.
Број запослених у прошлој години није битно промењен иако је вероватно било и новог запошљавања? Ниво високе просечне зараде сте одржали. Да ли ће тако бити и у овој години?
-„Импол Севал“ закључно са 31. децембром прошле године имао је 651 запосленог што је скоро исто као и претходне. Било је занављање кадра кроз смену генерација радника. Тренутно имамо и одређен број запослених који су на стручном оспособљавању и ми их у принципу све запослимо после истека тог периода. Просечна нето зарада у прошлој години била је 81.745 динара, без менаџмента. У овој години, без обзира на све околности у којима будемо пословали, не планирамо да буде неких уштеда на зарадама, јер се много више може штедети на другим елементима интерне економије. Очекујем да ћемо задржати постојећи ниво стандарда запослених иако смо планом предвидели и да мало растемо.
Učitavanje komentara...