После више од деценије стављања акцента на живе наступе и рада на својим песмама, бенд „Никад спремни“ издао је свој први албум „И ако ме нађеш нећу бити ту“
Од младог панк бенда до састава који се не оптерећује жанровима, „Никад спремни“ су увек препознатљиви по искрености коју пружају кроз музику, текстове, спотове. Најбоље од себе дали су на многим великим фестивалима, концертима, такмичењима, са бендом који је повремено мењао састав, а први албум потписују бубњар Жељко Симовић, басиста Марко Малопарац, гитаристи Милош Миладиновић и Борко Ђурић и текстописац и вокал, Бранко Грбић. Како кажу, неке од песама до сада нису ни извођене на концертима. Од 2009. године, када је бенд основан, мењало се време, они, па и њихова музика.
-Мењамо се из дана у дан, из месеца у месец. Као дете кад одраста, па видиш да напредује или можда не, каже Борко Ђурић. Бранко Грбић са друге стране подсећа да је све почело од панк приче, ишло преко блуза, док сада води ка алтернативи, али како каже - време не губе на дефинисање правца.
-Неке песме већ дуго постоје, јер већ четири године снимамо, па се данас види промена, посебно у песмама – Киша, Свећа, Задах... чини се да су зрелије и да показују у ком правцу ћемо даље ићи.
Уз одрастање и мењање бенда, одрастала је и публика... иако је у последњем периоду, због здравствене кризе, не виђају на концертима, подршку осећају.
-Људи желе да нас чују, али извесно је и да посећеност и структура публике зависе и од локала, од имиџа који има. Рок фестивали показују да су млади још увек ту, прате шта радимо, знају текстове...
Спотове снимају, а ако се на први поглед учини да им они нису приоритетни, убрзо постане јасно да њихова једноставност заправо носи поруку о каквом бенду је реч.
-Наши спотови су огољени, нема спектакла...Најважније нам је да Грбићев текст буде баш онакав какав јесте и да се музички представимо онаквима какви заиста јесмо. Вероватно би спотове требало да радимо са набуџенијом продукцијом, али ми смо оадбрали овај пут. Задовољни смо када успемо да пренесемо атмосферу из студија. Док смо снимали песме хтели смо да све буде рокенрол, а уз то не иде ништа препродуцирано.
Бранко инспирацију за текстове углавном добија у природи, и то, како каже – не само сада када је корона условила да сви више времена проводимо у контакту са њом.
-Волим реку, волим шуму и ту настају песме. Иако није само по себи циљ, то је увек нешто друштвено активно. Заправо пишем о својим унутрашњим борбама, износим своје виђење ствари. Постоје они који то препознају.
У Борковом случају, прво „препознавање“, односно реакција на његову музику у овом периоду стиже од деце.
-Ако добро одреагују- то је то. Пробе су ређе, али их има. Иако можда изгледа као да не радимо, заправо свако ради за себе, а онда када се састанемо поделимо идеје. Када се догодило да смо после пола године паузе одржали пробу, чини се да су идеје само чекале да „изађу напоље“, јер су на њој настале настале чак две нове песме, причају Бранко и Борко.
„Никад спремни“ овај период користе за промоцију албума, чекају да буде готов омот, планирају дигитално издање, а верују да ће у међувремену пронаћи и издавача који би стао иза њиховог рада. „Све се радило у два различита студија, радили смо као бенд деведесетих“, кажу кроз смех.
-Све је било на чекању. Можда је требало да неке ствари урадимо раније, али у међувремену су настале и две важне песме- Киша и Свећа. Замислите када песма настане на проби пред снимање и договоримо се да је одмах сутрадан снимимо. Шалимо се да смо ленштине, али има разлога што је све тако било, јер сада смо стварно заокружили причу.
Ако сте до сада пропустили да чујете ко су "Никад спремни":
https://www.youtube.com/watch?v=_f3wnLEEU20
https://www.youtube.com/watch?v=heEkl_WEI2Q
https://www.youtube.com/watch?v=0vQZPdvsn_U
Učitavanje komentara...