Награда “Михаило Валтровић” за животно дело која се додељује исткнутом појединцу за укупан допринос унапређењу и развој музејске делатности, додељена је Снежани Томић, етнологу, музејском саветнику Музеја на отвореном "Старо село" у Сирогојну. Награду додељује Музејско друштво Србије, а ове године престижно признање припало је Снежани Томић, чије је рад годинама уназад препознатљив у музејским и културолошким круговима Србије
Снежан Томић је рођена 1961. године у Ужицу, где је завршила основну школу и Гимназију. Етнологију је дипломирала на Филозофском факултету у Београду. У Музеју на отвореном „Старо село“ Сирогојно запослена је од 1992. године и више од тридесет година се посвећено бави истраживањем и презентовањем културног наслеђа Златиборског округа и шире Западне Србије, а посебан значај дала је очувању нематеријалног културног наслеђа. Током свог професионалног рада реализовала је већи број ауторских и коауторких изложби и организовала на десетине гостујућих изложби. Остварила је значајну међународну сарадњу са музејима на отвореном у Норвешкој и Хрватској. У сарадњи са Етнографским институтом САНУ, Историјским институтом у Београду и Министарством културе Републике Србије била је организатор значајних међународних скупова. Рад у оквиру Етнографске збирке подразумевао је систематску обраду предмета и њихову доступност публици кроз већи број изложби, путем каталога и стручних публикација. Од седамнаест ауторских изложби, седам изложби посвећено је предметима из Етнографске збирке. Збирку је обогатила бројним предметима прикупљеним на терену. Посебно се издвајају предмети покућства који презентују културу становника златиборског подручја у другој половини 20. века.
На сталној поставци представила је лончарску, качарску и ковачку радионицу, у којима занатлије презентују традиционалне технике израде занатских производа. Посебно се истичу њене ауторке изложбе „Ево чаја, ево обичаја!“, „Производи старих заната – од традиционалних ка савременом“ и манифестација „Вашар старих заната и занимања“. Као резултат теренског истраживања од посебног значаја су и монографије „Народна ношња Златибора“ и „Текстилне сировине Златибора“. Као координатор за Нематеријално културно наслеђе за подручје западне Србије и сарадник Центра за заштиту нематеријалног културног наслеђа (2011–2021) дала је изузетан допринос у номиновању и упису његових бројних елемената у Национални регистар, као и тимском раду на упису Злакуског лончарства на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа. Као директор Музеја на отвореном „Старо село“ у Сирогојну (2005–2007) подигла је ту установу на виши ниво кроз пројекте едукативног садржаја, сређивања депоа, као и подизања видљивости и значаја те установе у земљи и иностранству.
Највише музејско признање код нас Снежана Томић добила је на предлог др Милине Ивановић Баришић, научног саветника Етнографског институте САНУ и др Бојане Богдановић, вишег научног сарадника Етнографског институте САНУ. О предлозима је одлучивала Комисија за доделу награде и признања “Михаило Валтровић”, а награда јој је уручена на свечаности у Нишу.
Učitavanje komentara...