Слободније од слободе

Милован Витезовић је објавио више од 50 књига различитих књижевних жанрова у преко 200 издања, заступљен је у преко 50 антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма

У Народној библиотеци Ужице, у понедељак, 3. октобра, отворена је изложба „Слободније од слободе – Могао бих да будем звезда да ми није небо тесно“ посвећена познатом српском књижевнику Миловану Витезовићу (1944-2022), аутора Анђе Бјелић, Биљане Давидовски и Илије Смиљанић. Витезовић је рођен у Тубићима код Косјерића, али је део своје младости, као ученик Ужичке гимназије, провео у Ужицу са којим је одржавао везе до краја живота.

Изложба је организована у оквиру програма обележавања Дана града, а отварању су присуствовали Милованова супруга Миљенка и кћерке, Амалија и Селена Витезовић, брат Миодраг са унуцима, као и представници Народне библиотеке у Косјерићу од које су за изложбу позајмљени оригинални рукописи из Легата Милована Витезовића који се налази у тој библиотеци од 2018. године. Легат је уврштен у туристичку понуду ове општине, а најчешћи посетиоци су деца.

-Када сумирате његов стваралачки опус, када схватите да готово нема књижевног рода и жанра у којем се није успешно огледао, када покушате да пребројите јунаке његових телевизијских драма и позоришних комада, када у радној биографији Милована Витезовића покушате да запамтите његова уредничка, антологичарска, професорска и еснафска радна места, када сазнате на колико су језика превођене његове књиге, колико су награда побрале и колико су читалачких срдаца освојиле, када, дакле, на крају крајева , сумитаре све наречено, онда вам заиста изгледа сасвим природно да је уметнику са таквом радном температуром и толиком креативном енергијом за живота био, како је писао, тесан читав свемир. Његов стваралачки немир водио га је у дубоку прошлост из које нам је доводио и непоновљиво оживљавао јунаке наше националне историје, као што је понирући у своје, како рече, „уско доба“, духовито, луцидно и мудро позивао на глас разума и освајање нових простора слободе писане речи – рекла је поздрављајући публику Душића Мурић, директорка ужичке Народне библиотеке, и истакла:

-Сигурна сам да ће у духу имена изложбе – „Слободније од слободе“ дело Милована Витезовића, започето у његовим гимназијским данима у Ужицу, још дуго у пуном сјају блистати у сазвежђу великана пониклих са овог тла.

Анђа Бјелић, која је била део ауторског тима, наводи да је изложба настала првенствено из захвалности за све што је Милован Витезовић радио, али и за сарадњу коју је остварио не само са ужичком Библиотеком, већ и са свим другим установама културе у Ужицу. Витезовић је писао песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и тв сценарија. Објавио је више од 50 књига различитих књижевних жанрова у преко 200 издања, заступљен је у преко 50 антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма. Био је један од ретких чија је књига била забрањена, чак и спаљивана у свом првом издању, а то је била збирка афоризама „Срце ме је откуцало“. Између осталих, аутор је романа „Шешир професора Косте Вујића“, „Лајање на звезде“, „Хајдук Вељко Петровић“, „Чарапе краља Петра“, „Принц Растко“, „Европске године кнеза Милоша“ тв драма и серија „Где цвета лимун жут“, „Вук Караџић“, „Димитрије Туцовић“, сценарија за филм, објављивао збирке песама за децу и бројна друга дела.

-Витезовић је био врло талентован и изузетно вредан човек и у смислу опуса који је оставио и по квалитету онога што је радио – истакла је Анђа Бјелић указујући да је Милован Витезовић био и изузетан познавалац српске историје из 18. и 19. века. Она је подсетила на његов сценарио о Вуку Караџићу по коме је снимљена телевизијска серија и који је ушао у културну баштину Европе 1987. године, а од изузетног значаја су и дела посвећена Светом Сави.

-Оно што најбоље илуструје његово познавање историје то су речи које је сам изговорио: „За мене не могу да кажу да сам преврнуо лист. Ја сам преврнуо целу националну библиотеку“- навела је Анђа Бјелић.

За Ратка Трмчића, члана Градског већа, задуженог за друштвене делатности, посебна је част да се о Миловану Витезовићу, „великану српске књижевности“, организује изложба у оквиру програма обележавања Дана Града. Подсетивши на бројна дела Милована Витезовића и на то да је за свој рад од 1969. па до краја живота добио 24 награде и признања, Трмчић је истакао:

-На овај начин чувамо сећање на знамените личности из нашег краја и на њихова дела која су оставила значајан траг у српској књижевности и култури.

Кћерка Милована Витезовића, Амалија, у име породице, захвалила се за изложбу у чију је припрему било потребно уложити велики труд и тимски рад с обзиром на грађу која постоји и о којој говори импозантна библиографија која је, такође, саставни део изложбе.