ШЛЕМ ИЗ РАЖАНЕ

Илирски шлем је добио назив по племену Илира, а користио се на ширем подручју Балкана, у културама гвозденог доба. Колевка шлема илирског типа је северна Грчка, а илирско – дорски облик шлема је забележен на глави илирског краља Генција, на новцу који је овај владар ковао за време своје владавине.

Материјал од кога је прављен шлем је бронза, а варијанте истог су бројне: без штитника за врат, са штитницима за образе; са обе врсте штитника; са обе врсте штитника, али скраћеном варијантом заштите за образе. У оваквим варијантама шлема, чуло слуха је свакако било угрожено, али његовом постепеном еволуцијом чуло слуха је могло несметано да функционише.

Главна карактеристика која се понављала у сваком примерку је округла калота, штитник за врат и образе и отворено поље за лице. Задњи део шлема је углавном био плићи од предњег и закривљен ка споља како би одбијао ударце различитог оружја. Две паралелне линије на калоти су представљале вероватно и део у коме је била смештена креста (не увек). Предњи део шлема је отворен и незаштићен тако да је видно поље било потпуно чисто.

Овај тип шлема користили су Илири и племена каснијег класичног доба, а откривени су на великом броју локалитета, како код нас, у Србији, тако и у Европи (Грчка, Албанија, Босна, Хрватска, Македонија, Косово). Шлемови нису били доступни за све, били су привилегија оних који су себи могли да га приуште и имали дозволу да могу да их носе. Тако је наш шлем из Ражане сигурно био привилегија у борби за живот и слободу. Потпуно се уклапа у претходно поменуту типологију. Припада археололошкој збирци Народног музеја Ужице, а налази се на сталној поставци ,,Ужице, настанак и развој”.

Израђен је од бронзе. Видно поље је правоугаоног облика, штитници за образе су дуги, са дугим прагнатидама које су јасним зарезима одвојене од задње стране шлема. Доња ивица калоте шлема је издигнута ради заштите врата. По средини калоте су два попречна пластична паралелна ребра у којима је била смештена перјаница. На челу шлема је конично дугме за учвршћивање перјанице. При дну штитника су мали отвори за везивање. Ивице штитника су украшене техником искуцавања. Шлем је превучен племенитом зеленом патином. Хронолошки је опредељен у млађе гвоздено доба (халштат) – период праисторије.

Пронађен је 1953. године приликом систематских археолошких ископавања у селу Ражана, код Косјерића, локалитет Аниште, хумка број 5.

Текст: Радмила Јовић, археолог Фотографија: Зоран Домановић Цртеж: Драган Словић