Народни музеј у Ужицу значајна је установа културе не само за град и Златиборски округ већ и за културну мапу Србије и свој јубилеј, 75 година рада и постојања обележава бројним активностима целе ове године. У збиркама Народног музеја Ужице чува се неколико десетина хиљада експоната и грађе која третира период праисторије, антике, средњег и новог века, до савремене историје
О значају постојања и рада Народног музеја Ужице, о будућим и пројектима који су реализовани, као и о обележавању значајног јубилеја, за „Вести“ говори директорка Славица Стефановић.
Како планирате да обележите значајан јубилеј, 75 година рада, за који сте у фебруару добили и Сретењски орден трећег реда поводом Дана државности?
-Пре свега, желим да честитам „Вестима“ велики и значајан јубилеј, 80 година рада и постојања и да се захвалим вашој новинској кући што је на професионалан начин испратила и обавестила ширу јавност о Указу председника републике којим је, поводом Дана државности, Народном музеју Ужице уручен Сретењски орден трећег степена за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области културе, а поводом 75 година постојања и рада. Практично, тим чином у Палати Србије, ова установа започела је обележавање овог веома важног јубилеја, на само за град и Златиборски округ који територијално покрива, већ и за културну мапу Србије. Тако да су се прве манифестације у јубиларној години већ реализовале кроз тематске поставке из наших фондова и на тај начин смо се и директно укључили и у програме у оквиру Музеја Србије и Ноћи музеја. С обзиром да је 12. јула 1946. године формиран Иницијативни одбор за прикупљање старина у ужичком крају, то је практично дан којим обележавамо почетак рада наше установе. Овај јубилеј свечано ћемо обележити изложбом : Накит кроз време – непролазна лепота и мајсторство, из археолошке и етнолошке збирке, коју је финансирало Министарство културе и информисања. Изложбу ће у понедељак, 12. јула, отворити министарка културе и информисања и потпредседница Владе Републике Србије, госпођа Маја Гојковић. У наставку обележавања јубилеја, у среду, 14. јула, у галеријском простору Јокановића куће, отворићемо изложбу: Културно-просветне и економске везе Ужица и Сарајева као центра Дринске бановине 1919 – 1939. Изложбу ће отворити проф. др Предраг Марковић, историчар, директор Института за савремену историју. У оквиру обележавања јубилеја, Музеј ће у сарадњи са ЈП ПТТ Србије штампати персонализовану поштанску марку са мотивом наших објеката.
У протеклим годинама доста сте урадили кроз пројекте, на уређењу, пре свега, простора Народног музеја. На којим пројектима сада радите?
-Народни музеј Ужице је регионални музеј надлежан за територију девет општина Златиборског округа. У оквиру Музеја налазе се стручна одељења за археологију, етнологију, историју, историју уметности, конзерваторско одељење, одељење за превентивну заштиту, стручна библиотека и документационо одељење са фото-лабораторијом, као и друге помоћне службе. Поред заштите покретних културних добара, Народни музеј Ужице се бави и заштитом непокретних културних добара. У том смислу формирано је и Одељење за превентивну заштиту које има задатак да снима, евидентира, превентивно штити и одржава споменике на територији града Ужица. У сарадњи са надлежним Заводима за заштиту споменика културе из Београда и Краљева, реализовано је више значајних пројеката: У периоду 1994–1998. године, у оквиру пројекта На светим водама Лима, урађена је комплетна конзервација-рестаурација и ревитализација манастира Увац (општина Чајетина). У 2012. години завршен је пројекат тоталне реконструкције Цркве-брвнаре у Севојну. Реконструисане су родне куће и спомен-собе знаменитих личности (Димитрија Туцовића, Стевана Чоловића), као и спомен-чесме на Поповој води посвећене ратницима изгинулим у Балканским и Првом светском рату, Ружића чесме у Великом парку у Ужицу, урађена је комплетна реконструкција споменика Српском војнику на тунелу у Вардишту, реконструкција и обнова гробног места и споменика проте Милана Ђурића на Доварју и више других јавних споменика и спомен-обележја. Када су у питању пројекти које су финансирала надлежна министарства, морам да нагласим да је Министарство културе и информисања једно од оних чијим средстима је реализован највећи број пројеката из области музејског, археолошког, непокретног културног наслеђа, издавачке и изложбене делатности и области дигитализације. Сарадња са овим Министарством настављена је и у овој години, и то на пројектима: Испитивачки и сликарски, конзерваторско-рестаураторски радови на иконама са иконостаса цркве Вазнесења Христовог у Рогачици (општина Бајина Башта) и Уређење и опремање излагачког простора у згради Музеја (прва фаза). Такође, у овој години, актуелан је пројекат Виртуелна шетња кроз културно наслеђе нововарошке чаршије, из области дигитализације. Заједничким средствима овог Министарства и Општине Нова Варош, 2012. године отворено је и Завичајно одељење музеја у овој општини. Велику подршку у претходном периоду, кроз пројекте, пружало је и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство државне управе и локалне самоуправе и по први пут, ове године, Министарство правде, које финансира пројекат Замене фасадне столарије на једном од објеката Народног музеја Ужице.
Најављивана је била реконструкција поставке Ужице: настанак и развој. Је ли ово једина планирана реконструкција и када се, уопште, јави потреба за реконструкцијом једне поставке?
-Поставка Ужице, настанак и развој која презентује настанак и развој ужичког краја од праисторије, антике, средњег и новог века, до савремене историје, на којој је изложено преко 1400 експоната из свих музејских збирки, реализована је 1995. године, а у музејској пракси је познато да свака музејска поставка старија од десет година, након нових истраживања захтева делимичну или тоталну реконструкцију која подразумева нове приступе у музеолошкој пракси и примену савремених начина експозиције музејске грађе. Иначе, Музеј је већ формирао стручни радни тим чији је задатак израда идејног решења будуће савремене поставке. То је пројекат који се у пракси не може реализовати у кратком временском периоду. У овако велики пројекат, у једном тренутку укључују се стручни консултанти из различитих области, конзерватори, архитекте, дизајнери и др.
Које још нове изложбе припремате?
-Као и претходних година, наши стручњаци, овога пута историјско одељење Музеја, укључује се у програм обележавања Дана града Ужица и у оквиру те манифестације припрема изложбу: Културни живот у Ужицу између два рата 1919-1939.
Докле се стигло са дигитализацијом културног наслеђа?
-У стратегији развоја културе Републике Србије, од 2017-2027. године, значајно место заузима дигитализација културног наслеђа и имплементација јединственог информационог система у Музејима Србије. То је огроман посао на коме раде сви руковаоци збирки који поред дигитализације, упоредо раде на ревизији збирки, прикупљању, обради, заштити и презентацији културног наслеђа, кроз изложбену и издавачку делатност. Када је у питању дигитализација, желим пре свега да нагласим подршку Министарства културе и информисања и компаније „Импол Севал“ Ваљаонице алуминијума а.д. Севојно у реализацији пројекта: Мултимедијални водич за презентацију културног наслеђа у Народном музеју Ужице и депадансима, чији је крајњи циљ подизање свести о значају културног наслеђа кроз мобилну платформу са двојезичним садржајима и апликацију Цултурал Плацес.
Потреба за делатношћу којом се бави ужички Народни музеј постојала је знатно раније него што је 1946. године и званично основана ова, једна од најстаријих установа културе у граду? Заправо, докле сежу почеци рада Народног музеја Ужице?
-Потреба за оснивањем установе каква је Музеј, постојала је
сигурно много раније. Међутим, услови у којима се земља налазила деценијама уназад и недостатак стручних кадрова, нису дозвољавали да се овом проблему посвети већа пажња. Из тог разлога, све до средине двадесетог века, у нашем крају нису постојале установе тог типа, које би се бавиле прикупљањем, истраживањем, обрадом, презентацијом и заштитом културног наслеђа. Тек по завршетку Другог светског рата, почињу размишљања у смислу формирања Одбора који би се бавили прикупљањем старина у ужичком крају и проналажења адекватног простора за потребе рада Музеја.
У почетку када је основан као Музеј устанка на којим територијама је имао надлежност и шта се у томе променило до данас?
-На основу Решења Скупштине Србије о утврђивању територијалне надлежности Народног музеја Ужице из 1995. године, законски је регулисана регионална надлежност ове институције која покрива девет општина Златиборског округа (Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Севојно, Сјеница, Ужице и Чајетина). Пре овог Решења, Музеј је био надлежан и за територије општина Пријепоље, Прибој и Ивањицу.
Да ли кадровски можете да изнесете мисију ове установе?
-Пре десетак година донета је Уредба о забрани запошљавања. У том периоду, из наше установе је, што смртним, што природним одливом, отишло више од половине стручног кадра. У овом тренутку, скоро половина стручног кадра има статус радника на одређено време, што свакако утиче на реализацију планираних задатака. Успешно изнети мисију једне институције какав је Музеј, подразумева сталну обнову и ангажовање нових, младих и стручних кадрова.
Којом све грађом располаже ужички Народни музеј, у којој мери и на који начин је она видљива за посетиоце?
-У збиркама Народног музеја Ужице чува се неколико десетина хиљада експоната и грађе која третира период праисторије, антике, средњег и новог века, до савремене историје. Један део експоната се налази у депоима и повремено се излаже на тематским, а један део је презентован на сталним музејским поставкама и на тај начин доступан за домаће и стране посетиоце.
Услови у којима је Народни музеј радио у протеклим годинама, мењали су се, вероватно никада нису били лаки. На који начин епидемија вируса корона утиче на рад Музеја, како мерите последице?
-Протеклих година, ова установа културе прошла је кроз различите изазове, кроз периоде успона, падова и тешкоћа. Дуже од годину дана борили смо се са непредвиђеном ситуацијом која је зауставила читав свет. Ради се о епидемији корена вируса, када су музеји морали да затворе врата за посетиоце на неко време и прилагоде свој рад новонасталој ситуацији. Посматрајући ситуацију на глобалном нивоу, сматрам да ће бити потребно доста времена да установе културе поново раде истим интензитетом као и пре коронавируса. Последице короне меримо одсуством публике. Увек сте били отворени за сарадњу не само са музејима већ и са свим другим, пре свега, институцијама културе у Србији, али и ван граница наше земље. Да ли ћете и даље развијати ову сарадњу? -Богатство музејских фондова презентовано је путем бројних тематских изложби које је Музеј организовао самостално или у сарадњи са другим музејима и сродним установама културе, у оквиру програма међународне културне сарадње Југославије и Србије са иностранством, тако да је музејска грађа излагана у Совјетском Савезу, Шведској, Пољској, Бугарској, Енглеској, Француској, Источној Немачкој и другим државама. Прошле године завршена је реализација пројекта прекограничне сарадње Србија – Босна и Херцеговина: Музејске приче кроз који је пружена пуна подршка раду музеја прекограничних подручја, кроз јединствену мрежу музеја, формирану од 11 институција културе из ове две државе (шест из БиХ и пет из Србије). Кроз сарадњу са Форумом словенских култура из Словеније, успостављене су везе са музејима бивших држава ех-Yу, кроз пројекат : Музеализација Другог светског рата у меморијалним музејима. Биле су то прве конференције и први сусрети музеалаца, након распада Југославије. У оквиру заштите непокретног културног наслеђа, Меморијални комплекс Кадињача био је укључен у пројекат: Љубљански процес са другим музејима и Заводима за заштиту споменика културе. Са Заводом за заштиту споменика културе Краљево припремили смо пројекат који се односи на реализацију грађевинских и конзерваторских радова на санацији споменичких композиција на Комплексу Кадињача. С обзиром да ове године обележавамо још један велики јубилеј, 80 година од борбе на Кадињачи и Ужичке републике, већ имамо назнаке од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова да ће бити одобрена средства за наведени пројекат, као и Државни програм обележавања овог јубилеја. Такође, кроз сарадњу са Туристичком организацијом Ужица, средствима Министарства трговине, туризма и телекомуникација реализоваћемо пројекат: Уређење унутрашњег ентеријера сувенирнице на Кадињачи.
Шта је показало време короне?
-Време короне показало је губитак и одсуство публике, с обзиром да нема организованих туристичких посета и школских екскурзија. У будућем периоду, све институције културе, не само на локалном нивоу, већ и шире, имаће потешкоће у смислу привлачења и стварања нове публике и њихове навике да посећују културне догађаје и манифестације.
Шта је од грађе највредније, који је експонат најстарији?
-Када су у питању највреднији и најзначајнији експонати, свакако се ради о предметима који уживају статус културног добра. Један од најстаријих предмета, из фонда Музеја, заузима важно место на сталној музејској поставци: Ужице, настанак и развој. Ради се о керамичкој посуди која припада старчевачкој култури, а која је пронађена приликом археолошких ископавања на локалитету Кременило у селу Вишесава.
Како сада Народни музеј функционише у организационом смислу, колико је запослених?
-Током протеклих седам и по деценија, Музеј је пролазио кроз различите видове организације. Историја ове институције обележена је бројним тешкоћама, али и успонима. Данас се у саставу ове установе налазе Споменички комплекс Народног музеја Ужице, са две зграде у којима се презентују сталне и тематске поставке, подземним тунелима (трезорима) и Лапударијумом античких споменика, Меморијални комплекс Кадињача, Јокановића кућа и Завичајно одељење Музеја у Новој Вароши. На ове четири локације ради 36 радника, од тога 18 из основне делатности (археолози, етнолози, историчари, историчари уметности, кустоси документаристи, библиотекари и конзерватори).
Učitavanje komentara...