Слава хероју с Мачковог камена

Поводом годишњице битке на Мачковом камену и херојске погибије пуковника Душана Пурића 22. септембра 1914. године положени су венци на спомен бисту и одата пошта легендарном команданту Четвртог пука “Стеван Немања” који се налазио у саставу Ужичке војске.

Венце су положиле делегације Удружења потомака ратника “Мајор Коста Тодоровић” и ужичког СУБНОР-а, а присутнима се обратила  председница Удружења Миљка Пилчевић која је говорила о “официрској бици” и њеном хероју  у којој је само Дунавска дивизија у чијем је саставу био Четвтрти пук изгубила 118 официра.

Битка на Мачковом камену на планини Јагодња (Љубовија) догодила се у одсутном моменту Битке на Дрини и  према оцени војних стручњака и историчара била је једна од најжешћих и најкрвавијих битака на почетку Првог светског рата после које је бојиште било прекривено телима војника обе, аустроугарске и српске војске које су га само у једном дану четири пута освајале.

- У борбама на Мачковом камену губици су достигли скоро четвртину бројног стања Четвртог пука “Стеван Немања”. Из строја је избачено 812 бораца, од тога 99 погинулих, 589 рањених, 154 несталих...Погинуо је и командант Душан Пурић, а тело свог мртвог команданта војници и старешине носили су четири дана одбијајући да га сахране док није стигла наредба команданта Прве армије, генерала Петра Бојовића – подсетила је Пилчевић на чињенице  и заповест која је ушла у легенду.

-Војници, ми смо овде дошли да гинемо за отаџбину. Командири испред својих водова и чета, командири испред својих батаљона, а ја ћу испред свих. За мном! У јуриш! За слободу и отаџбину! - последња је заповест пуковника Пурића у јуришу на напријатеља испред својих Ужичана.

На почетку Првог светског рата Душан Пурић се са својим пуком налазио на шарганским положајима штитећи отаџбину од продора аустроугарске војске из правца Вишеграда према Мокрој Гори и Кремнима. Врховна команда издала је тада наређење да Четврти пук стигне до Мачковог камена како би српска војска спречила продирање Аустроугара у дубину Србије и тада се догодила битка у којој је за осам дана 12.000 српских војника избачено из строја.

Захваљујући Удружењу потомака ратника “Мајор Коста Тодоровић” пуковник Душан Пурић добио је 2010. године једини споменик у Србији, спомен бисту у парку испред зграде Команде у Ужицу, скоро читав век после погибије.

Душан Пурић је рођен у Ивањици 1873. године, а после херојске смрти сахрањен је у порти Ваљевске цркве да би касније 1948. године његове кости биле пренете у породичну гробницу на Новом гробљу  у Београду.