У Градском културном центру у оквиру програма обележавања Дана града, 4. октобра отворена је изложба цртежа и скулптура под називом „Предели Милун а Видића“ познатог вајара и професора Милуна Видића (1939 –2007). После десет година, ужичка публика поново у наредних 15 дана може да погледа део радова овог значајног уметника. Изложене скулптуре су углавном од дрвета, али има и комбинације дрво метал.
Отварајући изложбу, Филип Баралић, директор Градског културног центра, присетио се да се први пут сусрео са скулптурама овог великог вајара пре десетак година када је приређена његова ретроспективна изложба у ужичкој Градској галерији у оквиру програма „Они које не заборављамо“.
- Фасцинирала ме његова обрада метеријала. Те фине текстуре говоре, што се веома лепо чита, иако је живео у Београду и предавао у Новом Саду, да је остао заљубљен у наш крај, у наше лепоте. То се види у његовим радовима, од „Предела“ који имају топографску димензију, јер је њима осликавао брда, долине, пропланке ужичког краја, до ових финих форми попут птица, радова које можемо тумачити као куће, склоништа, дом, до скица за монументалне скулптуре у којима се може сагледати читав један засеок са дрвеним кућама, капијама, пролазима. Видић је у свом раду већином користио дрво и то опет повлачи одјеке његовог краја, старих кућа брвнара – рекао је Филип Баралић.
Професор Илија Мисаиловић, пријатељ Милуна Видића, каже да је велики вајар био миљеник вајарке Олге Јеврић, академика, која га је предложила да буде дописни члан САНУ, али није изабран јер му је приликом гласања недостајао само један глас. После тога више никада није ни конкурисао за ову највишу научну и уметничку установу у Србији. Према речима професора Мисаиловића, Милун Видић је прихватио његову молбу и учествовао на конкурсу за израду решења спомен обележје поводом 100 година туризма на Тари и победио је заједно са архитектом Браном Митровићем. Нажалост, то је остало мртво слово на папиру и од спомен обележја није било ништа.
- Видић је био врло наклоњен свом завичају. Ти велики људи увек се држе завичаја. Сво његово уметничко стваралаштво везано је за локално универзално и природни материјал – истакао је проф. Илија Мисаиловић.
Филип Баралић је најавио да ће за неколико дана из штампе изаћи и књига истог назива као изложба „Предели Милуна Видића“ у којој су сабрани разговори које је са Видићем водио новинар Радио Београда Милош Јевтић. Промоција књиге биће приређена у току трајања изложбе. Предговор за књигу написао је познати вајар Зоран Ивановић, редовни професор Факултета примењених уметности у Београду.
- Иако се није одрицао локалног, његови животни ставови, идеје и лична поетика су додатно имали и имају глобални и космополитски контекст и карактер. Био је посвећен и предан исконском – природи, окружењу и наравно материјалима. Органски их је осећао, упознавао и истраживао, а преводећи их у сопствени пластички исказ, готово религијски респектовао. Да ли је уопште потребно да се наведе да је све своје радове у материјалима као што су дрво, мермер или метал, искључиво лично изводио? Сходно постигнутом, посебно у свом стваралачком опусу из 70-тих и 80-тих година XX века, Милуну Видићу као истакнутој уметничкој појави одговара одредница „европског вајара“.“
Милун Видић рођен је 1939. године у селу Роге код Пожеге. Завршио је Академију ликовних уметности у Београду као и постдипломске студије 1970. године на истој Академији у вајарској класи професора Мише Поповића. Од 1968. био је члан УЛУС-а. Током свог живота учествовао је на бројним самосталним и групним изложбама у Југославији и иностранству. Од 1970. до 1977. године био је у статусу слободног уметника. Један је од оснивача и чланова вајарске групе "Десет плус". Од 1977. до 1994. предавао је на Академији уметности у Новом Саду, потом прелази на Факултет примењених уметности у Београду где је радио као редовни професор за предмет вајање до 2004. године када одлази у пензију. Његова дела налазе се у музејима и галеријама широм бивше Југославије. Умро је 2007. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана у Београду.
Učitavanje komentara...