Школа у Рогама чува традицију

Прело, Божићни и Васкршњи концерт, песничке вечери, Видовданске свечаности у част и славу косовских јунака део су програма који се реализују у школи.

У Основној школи ,,Емилија Остојић'' из Пожеге у подручном одељењу у Рогама ученици, наставници и родитељи организују манифестације ради очувања обичаја и традиције овога краја. Наставу у овој осмогодишњој школи похађају 22 ученика и сви су учесници програма.

-Од 2012. године у школи се одржава Прело крајем сваке календарске године. Некада су се на прелима људи окупљали, дружили, шалили, певали а жене су радиле ручне радове. Често су долазили и посебно мудри људи који су умели да причају занимљиве приче и песме окупљеном народу. Улогу мудрих људи сада на Прелу имају наши ученици са којима припремамо богат културно-уметнички програм из садржаја које обрађујемо на редовним часовима. Свако Прело имало тему почев од Завештања Стефана Немање, Сачувајмо здраву средину, Трагови прошлости, Хајдуци, Вук Караџић је много знао и много нам дао, Стогодишњица завршетка Првог светског рата и Осамсто година аутокефалности српске цркве- истиче за “Вести” Брана Даничић, руководилац подручног одељења школе у Рогама.

На прелима у школи сви изражавају захвалност  и жељу да сачувају од заборава  Милунку Савић, Момчила Гаврића, Ана Немањину-Анастасију, Јелу Балшић, Василију ћерку сердара Вукоте...

И деца из града се радују доласку на Прело јер ту могу да коме и круне кукуруз, а неки од њих покушавају и да науче неки ручни рад. У томе им помажу баке чије присуство је веома значајно на Прелу и у школи. Затим се огласи труба која позива присутне у коло.

Прело је угостило пуно нама драгих људи, наводи Даничић као што су песникиња Љиљана Браловић из Прањана, професор Драгољуб Петровић из Новог Сада, Светлана Полић, Татјана Ракић, фрулаш Весо Миловановић, певачке групе из Пожеге и Рупељева, фолклорне групе из Злакусе, Пољопривредне школе “Љубо Мићић” из Пожеге и гуслар Данило Томић из Ужица. Сваку од манифестација подржавају привредници и донатори.

Наша саговорница подсећа да је са бившом колегиницом Љиљаном Пантић, наставницом ликовне културе често разговарала о начину живота наших предака, о православној вери, празницима и обичајима који су везани за одређен празник.

- Циљ нам је био да ученике упутимо на трагове прошлости јер српски народ има богату народну традицију на чијим темељима може да се гради будућност. Предложиле смо да се у школи организује Прело, што су радо прихватили родитељи који су касније пружали велику помоћ  у припремама. Миодраг и Мира Вукашиновић захваљујући искуствима која су имали као чланови фолклорних група били су такође иницијатори за један овакав догађај, а поред њих и Александар Вучковић, Никола и Снежана Вукашиновић, Милан и Светлана Марковић, а касније су се придружили и други. Родитељи су у школу доносили ћилиме, саџаде, прекриваче, везене и хеклане столњаке, миљеа, синије, ћупове, старе фотографије... Школска сала би онда била претворена у главну просторију старе куће брвнаре у којој је породица боравила на окупу око огњишта и ватре.

Прелепу  слику с јесени те 2012. године употпуниле су поносне баке с преслицама у рукама. Док су корачале кроз школско двориште ка припремљеној сали орила се песма  ,,Месечина, а ја зовем прело'', која је постала нека врста химне. Од бака су је преузели ученици који су је  певали на одморима, приредбама и на отварањима сваког народног прела.У ери интернета Прело окупља и позива људе на разговор дружење, песму, чување традиције. За припрему програма су задужени Жељка Ристовић, наставник српског језика, Светлана Полић, наставник историје,  Станица Вукашиновић, наставник руског језика, Јелена Стаматовић,  наставник географије,  Ивана Бошковић, Лепа Милић и Ивона Даниловић, Весна Петровић, наставнице музичке културе, Сандра Карић, наставница енглеског језика, Милица Ђорђевић, наставник ликовне културе, наша саговорница Брана Даничић,учитељица, за израду сцене Срђан Милованчевић, наставник математике.

Поред Прела у школи се одржавају  Божићни и Васкршњи концерт, песничке вечери, Видовданске свечаности у част и славу косовских јунака, сајам туризма уз кулинарске вештине у припремању хране.

Додајмо, да се школа налази на путу према Рошкој бањи и да су се прва школска звона огласила пре више од једног века када су учионице биле препуне ђака. Онда их је живот одвео на све четири стране света од Америке до Аустралије. Бивши ученици су постали инжењери, лекари, грађевински радници, учитељи, вредни људи који су својим умећем и одговорношћу градили свет. И сада се често одазову да у оквиру својих могућности помогну да рад школе буде квалитетнији.

Они који су остајали овде борили су се да се у школи негују праве вредности, наглашава Даничић. У почетку било је тешко увести неке садржаје и обичаје у свакодневни рад школе. Прво ,,Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави'' зачуло се деведесетих година прошлог века, када су породице Мирослава Браловића и Милојка Ковачевића одлучиле да се слави Школска слава – Свети Сава и наша школа је међу првим имала ту част. Од тада до данас окупљамо се сваког 27. јануара уз жито, колач и вино са свештеницима и домаћинима школске славе.

И управо после једне светосавске приредбе  родила се идеја за обогаћивањем културних садржаја у школи кроз обичаје и традицију. И као што Свети Симеон – Стефан Немања у својим завештањима поручује ,,Чувајте чеда језик, песму, обичаје...'', ми то и радимо у школи, закључила је Даничић.