У холу Народне библиотеке отворена је изложба “Комплет Кафка” Николаса Малера и Франц Кафка: Човек свог и нашег времена Радека Малија и Ренате Фучикове.
Изложбу која је резултат сарадње Народне библиотеке са Чешким центром Београд и Гете институтом, Ужичани могу видети до 24. децембра.
Директорка библиотеке Душица Мурић је подсетила је модерна књижевност 20. века изашла из шињела Марсела Пруста, Франца Кафке и Џемса Џојса и да је сваки од њих родоначелник модерног књижевног израза.
- Обистинила се реченица Макса Брода да ће 20. век бити познат као Кафкин, и данас засигурно можемо рећи да је и овај век Кафкин век. Франц Кафка је данас метафора и такозвани кафкијански свет све више постаје реалност – рекла је директорка Мурић и додала да изложени биографски стрип под називом „Комплет Кафка“ који потписује Николас Малер, мајстор илустратор и Франц Кафка:
Човек свог и нашег времена Радека Малија и Ренате Фучикове изложба посвећена великом писцу поводом стогодишњице од његове смрти.
- У години када је Ужице национална престоница културе успели да реализујемо ову поставку у Ужичкој библиотеци и ако нам до сада то можда и није било јасно, сигурна сам да ће нам после ове изложбе бити јасније зашто и после сто година од Кафкине смрти још увек говоримо о Кафки као савременику – рекла је директорка Народне библиотеке на свечаности отварања.
Кристоф Федхус, директир Гете института у Београду изразио је радост што су две изложбе поводом стогодишњице Кафкине смрти од данас отворене у Ужицу.
- Када читамо Кафку, и то јако препоручујемо, човеку није јасно да је тај тај писац већ умро - толико је он актуелан – рекао је Федхус који је обраћање наставио запажањима о Кафкној личности. Он је рекао да код Кафке фасцинира што је то „човек који је видео ствари које нас и данас заокупљају, куда идемо, какав је смисао нашег постојања данас, у каквом свету живимо? И када видимо шта се дешава у овом времену, годинама уназад видимо да је време које живмо веома кафкијанско“.
- У своје време Кафка је био неугледан, скоро неприметан човек, један чиновник у осигуравајућем друштву и који је створио свет који је далеко изнад нашег хоризонта и поимања – додао је директор Гете института који је говорио и о аспекту интернационалног који занима Кафку, јер се уметност не може везивати за једну земљу и једну нацију, јер књижевност не познаје границе.
Др Селман Тртовац, управник библиотеке Гете института рекао је да је изложба коју Ужичани могу видети, односно њени делови приказана у оквиру Кафка фестивала у мају месецу.
- Ови цртежи Николаса Малера, који изгледају онако мало невешти и можда чудни као илустрације, па се можда се запитате, какви су ово цртежи? У ствари то је једана рефлексија на медиум стреам с једне стране, а с друге стране је Николас Малер покушао да имитира Кафкин стил који је био један јако добар цртач. У једном писму својој партнерки говори „ја сам у ствари пре свега цртач, кроз цртеж могу много више да кажем него кроз књижевност – испричао је Тртовац о Кафки који је веровао да је цртање његов примарни начин изражавања. Он је додао да су илустрације колега из Чешког центра су потпуно други приступ има врло прецизно илустрације и приче из његовог живота које су мало познате и позвао публику да обрати пажњу на ове занимљиве елементе.
Učitavanje komentara...