Сада је кључно јачање имунитета

-Како вируси имају особину да мутирају захваљујући трансмисији преко других организама у природи, може се очекивати да чак и они који нису природни опстану у наредном периоду и одрже се новим мутацијама, отежавајући вакцинацију-наводи др мед.сци Гордана Ковачевић, интерниста-алерголог и клинички имунолог Опште болнице Ужице

 Имунски систем има за циљ да заштити организам од спољашњих штетних утицаја, било да се ради о микроорганизмима, хемијским или физичким утицајима.Он може бити  урођен  и стечен.Стечени имунитет може бити пасиван и активан. Вакцинација подразумева подстицање активног имунског одговора на конкретан вирус. Како вируси имају особину да мутирају захваљујући трансмисији преко других организама у природи, може се очекивати да чак и они који нису природни опстану у наредном периоду и одрже се новим мутацијама, отежавајући вакцинацију.

Зато је неспецифични имунски систем битније јачати, јер не знамо са каквим вирусима и другим рушиоцима имунског система се кроз живот можемо срести.

Врло је важно, не премарати се, имати довољно сна, јести воће и поврће, уносити Це, Де витамине и  цинк  како би  допринели неспецифичном јачању имунског система.

Хомеостаза је унутрашња равнотежа која одржава организам у здравом стању-истиче за “Вести” др Ковачевић.

Шта бисте још издвојили у тренутно актуелној ситуацији?

У тренутно актуелној ситуацији са коронавирусом сваки човек мора да буде одговоран. Ако си болестан не иди код другог, ако имаш респираторне симптоме немој ићи у друштво, на посао....Важно је упутити и апел послодавцима да када су респираторне инфекције у питању, ако запослени има извештај лекара то заиста треба схватити озбиљно и испоштовати  мере које штите све нас. Болесни никако не смеју у колектив а поред тога стално треба имати у виду да осим короне и друге инфекције се лако шире. Са зараженом особом у затвореном простору ако проведете 15 минута постоји ризик, на пример, преко површина које додирујете да оболите иако имате јак  имунски систем.

Јачање  имунитета је изузетно важно јер представља  способност организма да се одбрани од штетних фактора спољашње средине односно непосредног окружења. У првих шест месеци дете је заштићено само оним што је добило од мајке, али и током дојења.Зато је дојење важније од “кула, градова, скупих аутомобила...” Имунски систем се дојењем поправља за читав живот.А касније долази до развоја имунског одговора који штити од бактерија, вируса и неких неспецифичних фактора.

Како вирус “улази” у ћелије?

Вирус искористи рецепторе да би ушао у ћелију, али треба имати у виду да сви људи немају исте рецепторе. Са старењем се ти рецептори мењају и зато су старије особе подложније продору вируса. Разлика у рецептору за који се вирус веже у старту повећава или смањује ризик да човек више или мање оболи. С друге стране већина компликованих болести се први пут испољи у контакту са неким вирусом јер се зна да вируси мењају имунске одговоре.

Стање имунског система може да допринесе тзв. “цитокинској олуји” или да је нема. Показало се у овој ситуацији људи који су имали аутоимунске болести, да су боље прошли.

Шта нас штити?

Здрав живот, начин исхране, избегавање адитива хране...Највећа механичка заштита која се условно може назвати органом имунског система је кожа и слузница. Важно је да кожа буде очувана и цела јер је то место куда улазе инфекције. И једно и друго може да се оштети механички, хемијски и утицајем вируса и бактерија.

Како да ојачамо имунски систем?

Треба радити на неспицифичном поправљању имунског система, јер је специфични да се заштитимо од конкретног вируса. Примера ради, од вириса грипа се штитимо вакцином и развијамо антитела тако што организам активно учествује у одбрани и то је тзв. стечени активни имунитет. Пасивни би био добијање готових антитела која би се суочила са тим или неким другим вирусом и заштитила нас. Зато је боље развијати неспецифични имунски систем јер вируса има безброј и не знамо да ли ће то бити вирус грипа, короне или неки други. Важно је да наш систем буде максимално добро припремљен да се брани од инфекција.

Све особе које имају слаб имунитет имају и теже клиничке слике. Десило се да током дијагностике на коронавирус открију се и болести за које људи нису ни знали.

Имунски систем је врло компликована мрежа  цитокина, адхезивних молекула. У том ланцу и најмањи ,,квар” некада може да доведе до великих и штетних последица. У имунологији постоји Јуингова теорија мреже која на микромолекуларном нивоу појашњава да је ,,сваки човек део целог свемира”зато се треба одговорно понашати према себи, другима и окружењу.

За децу је важно да што пре уђу у колектив ради раног стицања имунитета. Излагање контактима у најранијем детињству доприноси и раном контакту са вирусима, што их штити од касних болести.

Како да постигнемо добру одбрану организма?

Довољно сна, одмора, боравак у природи.... Имунски систем урушава аерозагађење и непрестано коришћење електронских медија који нас пасивно везују,  тако да наше тело није активно, крв спорије циркулише, а у природу уопште не идемо.

Током зиме аерозагађивачи о којима често говоримо не само да механички оштећују слузницу и подспешују улазак вируса који и мењају наш имунски одговор. Примера ради, анализирајући крв људи који су удисали бензин можемо наћи тзв. цитокине односно медијаторе запаљења који су директан доказ да и непосредно удисање честица којих највише има од 2,5 микрона који су код нас зими повишени, доводи до запаљењске реакције која онда покреће имунски одговор. Онда наше “наивне” лимфоците усмерава ка томе да ли ће неко добити бронхитис, болест срца, мождану тромбозу....И код короне долази до оштећења крвног суда и стварања тромба, као и код других вируса.

Шта још треба чинити?

Теоријски можемо да направимо вакцине, али вирус има особину да мутира. Ове године имамо одређени вирус грипа и направимо циљано вакцину да бисмо се заштитили против тог типа. Вирус у том периоду од годину дана направи мутацију у том сегменту за који смо решили да направимо вакцину. Ми стварамо антитела против оног вируса који је био прошле године, а не против овог који је сада мутацијом измењен.Вакцине су веома важне јер су нас оне у протеклом периоду спасиле од вирусних инфекција,  важно је да се вакцинишу они који имају хроничне болести, или се излажу ризику због контакта са људима. Ми се морамо и својим личним ангажовањем заштити од превише контаката.

Шта свако од нас треба да уради?

Прво организовати свој живот да буде под што мањим стресом. Стрес није апстрактни појам већ скуп симптома који оштећују имунски систем. Живот треба организовати тако да поред рада, имате времена за одмор и шетњу. Окружити се позитивним људима, позитивно размишљати и условити да ваше позитивно понашање резултира позитивним одговором.

На чему посебно инсистирате ?

Боравак у природи, свакога дана ако је могуће бар 20 минута шетати шумом. Када можемо да седнемо у кафић, можемо онда исто и да шетамо. Што се тиче хране избацити адитиве јер мењају имуни одговор. Од суплемената може се користити Це витамин у дози од минимум 500 милиграма, а 1000 мг у време епидемија вируса. Врло је битно да Де витамин буде висок зато што је доказано да његов дефицит доводи не само до лоше структуре костију већ и до таложења калцијума на погрешним местима.

Ниво Де витамина повећавамо сунчањем, али не да изгоримо на сунцу него да се од раног пролећа постепено излажемо 5-10 минута, а касније и дуже. Потребно је узимати и цинк јер није само за неспецифично јачање имунитета него и за контролу астме и других респираторних болести.

Шта бисте поручили?

Човекова природа је да се креће и да ради а не да проведе већи део дана седећи. У нашем организму се свакодневно стварају малигне ћелије али наш имунски систем их препознаје и уништава уколико нисмо имунодефицијентни.

Не треба се играти са ,,природом”, јер у ситуацији када доста тога не знамо,свако од нас мора да се потруди да заштити себе и своју породицу. Сваки покушај да се производи здрава храна, треба подстаћи.

У периоду ван грејне сезоне морамо учинити све да се смањи аерозагађење у грејној сезони. Ми имамо  милион пута више разлога да зими носимо маске на отвореном, него сада јер је аерозагађење годинама вишеструко повећано.

И молим Вас, немојте сећи дрвеће бесомучно по градовима. Хуман град није бетонски град.По свим великим светским градовима имате паркове и зеленило на сваком кораку.

И не смемо заборавити латинску изреку,,Лекар лечи, природа оздрављује”.

Зато подсећам да о здрављу се брине од рођења. Здравље није само одсуство болести већ физичко, психичко и социјално благостање-закључила је др Ковачевић.