Сабор Братства Пековић

У подножју Семегњевске Горе и њеног највишег врха Вигора (1281 метара), налази се село Семегњево, надморске висине око 1000 метара где је одржан овогодишњи, шести по реду, Илиндански Сабор Братства Пековић

Договор о окупљању Братства Пековића био је 2004. године, а прво окупљање одржано је 2005. године, у месту Срке, где је било од 700 до 900 Пековића. На наредном окупљању одржаном после три године, било је 1000 Пековића, док су последња два сабора одржана на сваке четири године. На овогодишњем сабору, упркос корони, било је 300 Пековића.

Историјски контекст врло је занимљив, пажљиво је истраживан, па се тако пренело сећање, које се пажљиво чува и негује. Највише Пековића дошло је из Црне Горе, Мораче, Никшића, Подгорице, Колашина, као и из Дубровског, одакале сежу корени. Доста учесника је дошло и из Биљановца, где има 36 кућа Пековића, али и из Београда, Куле, Новог Сада, Куршумлије... Од почетка 20. века, Пековићи су живели у Риђанима, Горњој Морачи, Крњој Јели, Никшићкој Жупи, Кучанима и Дубровску у Црној Гори, али и у Семегњеву на Златибору и Биљановцу код Јошаничке Бање.

До интензивног расељавања Пековића долази између два светска рата, па је данас Пековића највише у Београду, Подгорици, Никшићу, Војводини и Биљановцу. Пред турском најездом и после пада Херцег Новог под ову власт 1481. године, Пековићи су, као и многи други, нашли скровиште у Поповом Пољу, да би се крајем 15. века трајно настанили у, тада ненасељени, део никшићког поља, југозападно од реке Зете, у делу који је припадао Риђанском племену.

Крајем 17. века, на превару је погубљен војвода Илија Косорић и 40 добрњачких главара. У осветничком нападу који је предводио Окица Косорић, син војводе Илије, 1698. године, потпуно је разорено турско утврђење и уништени су сви турски објекти. Пековићи су били принуђени на бег, а један од Пековића населио се у Никшпћкој жупи у село Liveровиће. Након неколико година, приликом повратка из Куче, један од Пековића се населио у Никшићкој жупи, у село Liveровиће.

Наставак историје Пековића сведочи о борби и жељи за правдом, истрајношћу и одржањем. Томе у част, долази до окупљања и одржавања сабора свих Пековића. Овакви сабори прилика су за боље упознавање и изражавање поштовања славним прецима – јер су вера, култура и традиција извори снаге и духовне крепости. Велика радост је што је на овим саборима доста младих и деце, стога ће неко имати да наследи обичај неговања братске љубави и слоге.

Саговорник недељника „Вести“ Ужице Милисав Мишо Пековић, домаћин Сабора Братства Пековић у Семегњеву на Златибору, са великим задовољством нам је пренео утиске са овогодишњег сабора. Рекао је да је организација била захтевна, почевши од путоказа који воде до Семегњева, организације шатре и кетеринга, као и дочека великог броја гостију.

Током месец дана су трајале припреме, а последња два дана пред окупљање, помоћ је пристигла и из Црне Горе. Поред бине, сређена је и околина, па се тако на километар около косило и доводило у ред.

Договори о окупљању сада иду лакше због технологије и друштвених мрежа, иако се у почетку морало ићи од села до села и од града до града, где су се делиле позивнице. Илиндански сабор је окосница одржавања Сабора Братства Пековић, иако је прошле године био одложено због пандемије. Пековићи се баве, како спортом, тако и фолклором, али су и академици – дали су значајан допринос домаћој науци, култури, уметности, као професори универзитета и писци универзитетских уџбеника, монографија, публицистичких студија и хроника. Такође, међу поменутим Пековићима спортистима се издвајају и кошаркаши, фудбалери, ватерполисти и каратисти. Овогодишњем окупљању су присуствовали светски познати спортиста Никола Пековић, али и Стеван Пековић.

Програм се отвара поздравом, свирају се српска и црногорска химна, са гусларима, пева се извика, девојке и младићи су обучени у српске и црногорске народне ношње. Пековићи који су чланови братсва плаћају чланарину братству, али је јако важно нагласити да Пековићи помажу онима који живе у забаченим крајевима и граде куће онима који су слабијег социјалног статуса.

Председник одбора је Љубомир Пековић који од првог дана изразито помаже у функционисању братству Пековића.