Архив Српске православне цркве је у својој лабораторији завршио рестаурацију и конзервацију неколико изузетно вредних књига Историјског архива Ужице, матичне књиге умрлих Црквене општине Дуб из 1838. као и три матичне књиге венчаних и умрлих Црквене општине Ивањица од 1881. до 1906. године. Захваљујући томе ће, према речима др Радована Пилиповића, директора Архива СПЦ-а који је крајем прошле седмице посетио ужички Архив, њихов век бити продужен за неколико стотина година. Историјски архив Ужице покренуо је иницијативу за отварање сопствене лабораторије за рестаурацију папира, а како истиче директор Жељко Марковић, ова идеја наишла је на подршку струке као и Уметничке школе Ужице
Као сваки посао који ради за трећа лица, Архив СПЦ-а је и конзервацију матичних књига из Историјског архива Ужице, добио на конкурсу. Рестаурација је трајала неколико месеци, а век овим драгоценим књигама уз адекватно чување, зашта постоје услови у ужичком Архиву, биће продужен, према речима др Радована Пилиповића, за неколико стотина година.
Матична књига умрлих Црквене општине Дуб је за др Пилиповића „репрезент наше тешке историје“ и једина је из ове црквене општине с почетка периода када је заживела администрација Кнежевине Србије. Матичне књиге са подручја општине Ивањица, Црквене општине Радаљево после 1881. и две књиге венчаних и умрлих Црквене општине Ивањица од 1881. до 1906. године, укоричене су у једну. Све три су великог, нестандардног формата и њихова рестаурација захтевала је добру опремљеност лабораторије и стручност коју су у овом случају показале Јелена Килибарда и Јована Рибошкић. Према речима др Пилиповића, књиге су биле у врло лошем стању што је последица заборављености и запуштености, претрпеле су велика физичка, хемијска, биохемијска оштећења, па и утицај глодара, а почеле су и да се круне на механички додир.
-Колегинице и колеге у лабораторији имали су значајних захвата, физичко и хемијско чишћење, пресовање, подлепљивање, попуњавање недостајућих места. Заправо, урађени су класични поступци рестаурације књижне архивске грађе. Морам да истакнем да је рестаурација матичних књига круна нашег посла који ће у будућности све више добијати на значају – каже др Радован Пилиповић указујући на значај матичних књига, пре свега за оне који се баве друштвеном историјом.
Према речима директора Историјског архива Ужице, Жељка Марковића, конзервација матичних књига са подручја општине Ивањица коштала је укупно око четири хиљаде евра, највећи део средстава издвојило је Министарство културе и информисања а остатак су делом обезбедили Град Ужице и Архив из сопствених прихода. Средства за конзервацију матичне књиге из Дуба потпуно је обезбедило Министарство културе и информисања.
- То је податак из којег се може посматрати културни, социјални и било који други аспект историје једног народа – истиче Марковић и наводи, да је ужички Архив, осим конзервације, у протеклој години и дигитализовао 250 матичних књига са подручја Ужица, Косјерића, Пожеге и Чајетине зашта је највећи део средстава обезбедило Министарство културе и информисања, део је издвојио и Град Ужице, као и Архив из сопствених прихода. За сада ове књиге још увек нису на сајту Архива из техничких немогућности које би требало да буду ускоро отклоњене па ће и истраживачи из свих крајева света моћи да их користе као изворе.
По речима Марковића, 1835. године у тадашњој Србији донета је уредбу о обавезности вођења матичних књига која се почела примењивати од 1837. и држава је, прописујући образац за вођење, те послове поверила цркви јер је она једина имала довољно писмених људи. После Другог светског рата, 1945. године, држава почиње да води матичне књиге, а од Цркве је преузела све постојеће да би биле копиране.
-Међутим, књиге касније нису враћене Цркви, па је Архив Србије са тадашњим патријархом Иринејом покренуо идеју да се матичне књиге врате Цркви. Ипак, тај посао из неког разлога није приведен крају. Без обзира на све, ми смо са Ужичком црквеном општином договорили да иако буде донета одлука да се књиге врате Цркви, оне ипак остану код нас, у државини Историјског архива, због безбедности и начина чувања– појашњава Жељко Марковић.
Иницијатива за формирање лабораторије
Жељко Марковић наводи да Ужички архив планира да отвори сопствену лабораторију за конзервацију и рестаурацију папира.
-Од 2009. године, од када је ужички Архив пресељен у нови простор, константно се радило не само на преузимању и обради фондова, већ и на опремању зграде коју смо привели крају прошле године завршетком климатизације, опремањем покретним депоима и осветљавањем депоа. Сада можемо да размишљамо и о некој надградњи, набавци савремене опреме, али и отварању лабораторије за конзервацију. Свесни смо да је опремање, али и функционисање лабораторије скупо, али имамо идеје како то да обезбедимо. До стручног кадра могли бисмо да дођемо у сарадњи са Уметничком школом у Ужицу која постоји од 2002. године и која већ има смер за конзервацију културних добара. Подршку смо добили од других архива као од Архива СПЦ-а - појашњава Марковић.
-Овај занат је племенита вештина, али је код нас неразвијен и некако је у запећку. Хартија је увек од културних добара последња, а о њеној конзервацији би требало више да бринемо. Недостатак квалитетних мајстора највећи је проблем у овом послу и зато желимо да га популаришемо, јер материјала којем је потребан овакав третман има. Средње уметничке школе могу да имају ово као перспективу свог раста и развоја, да у своје програме уврсте и конзервацију и рестаурацију папира, јер је у то потребно улагати, а и млади људи имају перспективу у овом послу.У том смислу заинтересовани смо за сарадњу и са ужичком Уметничком школом кроз посете, предавања, летње школе – рекао је др Радован Пилиповић.
Ивана Стаматовић, директорка Уметничке школе у Ужицу, изјавила је да школа подржава иницијативу Историјског архива Ужице о формирању лабораторије за рестаурацију и конзервацију папира, а заинтересована је за сарадњу са Архивом СПЦ-а и њиховом лабораторијом.
-У оквиру одсека, конзерватор културних добара, ученици се не баве много конзервацијом папира. Било би лепо, пожељно и корисно и за школу и за ученике да бар кроз радионице, летње школе, курсеве, прођу обуке за рестаурацију папира како би могли да одраде и приправнички стаж, па касније буду и стално запослени у овој лабораторији-наводи Ивана.
Плодна сарадња
Жељко Марковић истиче да ужички Историјски архив развија плодну сарадњу са Архивом Српске православне цркве која се до сада огледала кроз заједничке изложбе и издаваштво. Посредством ужичког Архива, Архив СПЦ-а поклонио је Удружењу „Митрополит Јосиф Цвијовић“ изложбу о митрополиту Цвијовићу која је сада део сталне поставке у завичајном дому митрополита у Дрежнику. Ове године је у плану да ова два архива заједно са Историјским архивом Краљево и Архивом Републике Српске и Архивом Војводине објаве књигу о краљу Петру Другом.
-Дивно је сарађивати са оваквим колегама и архивом који је препознат као неопходна установа за постојање и чување културе овог народа - истиче Марковић, док др Радован Пилиповић додаје:
-Циљ је да Архив СПЦ и ужички Историјски архив добро сарађују и у наредном периоду на зеједничком чувању архивске грађе црквеног порекла. Основни задатак нам је да бринемо о покретној културној баштини. Архивска грађа је незамењиви траг културног наслеђа једног народа.
Без конзервације нема дигитализације
Архив СПЦ настао је из сарадње Синода СПЦ-а и Архива Србије од 2007. до 2012.. Специјализован је за чување и заштиту архивске грађе црквено административног порекла, а која се поклапа са развојем обновљене српске државе и државности. Лабораторија за конзервацију у оквиру Архива почела је да ради 2015. и бави се рестаурацијом и конзервацијом папира и пергамента, пре свега, архивском грађом СПЦ-а, али ако их позову веома радо сарађују и са осталим институцијама културе у Србији у којима има ове врсте грађе. Раде и рестаурацију повеза, плаката, докумената. И у наредном периоду Архив СПЦ-а, према речима др Пилиповића, увек ће инсистирати на развоју лабораторије.
-Данас је у тренду дигитализација у култури, али то не можете урадити уколико документи нису заштићени, тако да је конзервација предуслов за све остале архивске делатности, па и дигитализацију – каже Пилиповић.
Репроматеријал за рестаурацију и конзервацију папира углавном се може набавити у Србији, мада, мало теже јапанска хартија одређене грамаже која се користи за „лечење“ физичких оштећења. Лепак који се користи, органски је, прави се ручно, по посебној рецептури, каже др Пилиповић.
Učitavanje komentara...