Реакција на свакодневицу

Масовне комуникације данас садрже минимум идеје и максимум форме. Лепо, а празно. То није свет какав се трудим да креирам својим комерцијалним пројектима за мале, средње и велике клијенте. Одатле потиче и интезитет Футро постера, који су у ствари жива жеља да променим тај варљиви, лажни свет изнутра, јер га познајем у молекул, изјавио је Славимир Стојановић Футро

Изложба угледног, једног од најпознатијих београдских и најхваљенијих дизајнера у централној Европи Славимира Стојановића Футра, отворена је до среде 14. априла у Градској галерији у Ужицу. Изложбу чини око 50 радова из области графичког дизајна – плаката, које ће публика уз поштовање свих прописаних епидемиолошких мера моћи да посети радним данима у времену од 10 до 18 часова.

О свом раду Славимир Стојановић Футро каже:

-Футро постери су реакција на свакодневицу, на спољни свет који делимично и сам креирам радећи у индустрији визуелних комуникација већ више од 35 година. Све оно што није нашло свој пут до реализације у комерцијалним пројектима, а тога има на тоне, уколико има супстанцу и интегритет ауторства, аплицирао сам на форму плаката као неку врсту неопходне дистанце од не тако ружичасте реалности. Масовне комуникације данас садрже минимум идеје и максимум форме. Лепо, а празно. То није свет какав се трудим да креирам својим комерцијалним пројектима за мале, средње и велике клијенте. Одатле потиче и интезитет Футро постера, који су у ствари жива жеља да променим тај варљиви, лажни свет изнутра, јер га познајем у молекул. Футро постери су намењени људима који мисле својом главом, који су у стању да оставе простор за надахнуће садржајем, а не само формом. Кроз вишедеценијски рад у креативним индустријама, закључио сам да људи памте само оне визуелне комуникације које су их натерале на размишљање, решавање тих финих ребуса између текста и слике и учиниле да се бар на тренутак осете паметнијим. Људи памте кад испадну паметни, у друштву или сами пред собом, хемијске реакције у нашем телу се постарају за то. Футро постери су замишљени као окидач тих процеса.

Славимир Стојановић Футро(1969) је графички дизајнер, визуелни уметник, илустратор, писац и професор на Универзитету уметности у Београду, ТЕДx предавач и гостујући професор на Сцхоол оф Висуал Артс у Њујорку. Његови пројекти освојили су преко 300 међународних признања и награда у домену дизајна и адвертајзинга, као и награде УЕПС-а за животно дело, а представљени су у бројним публикацијама, галеријама и музејима, међу којима је и енциклопедијско Тасцхеново издање „Историја Графичког дизајна 1960. – Данас“. Оснивач је Футро Десигн студија за креативне комуникације, лајфстајл бренда Футро, као и спортског бренда Yебосси Мукеwу.

Стојановић је дизајнерску каријеру почео као арт директор у С-Тим Битс Сачи &амп; Сачи Адвертајзинг Балканс ( С. Теам Батес Саатцхи &амп; Саатцхи Адвертисинг Балканс). У С-Тиму Стојановић је добио прилику да развија своје идеје захваљујући значајним клијентима агенције (Сони, Мерцедес Бенц, Мишелин, Кока кола), што је после извесног времена довело до препорода српског графичког дизајна и рекламе. У српски дизајн увео је модерну употребу типографије. Стојановић је оставио и вишеслојни печат на целу екс-југословенску дизајнерску сцену. Његов рад у Сачију донео је многе значајне међународне награде, а он сам је постао један од најхваљенијих дизајнера у централној Европи. Његови радови део су колекција у музеју Помпиду у Паризу, Музеју уметности и рекламе у Хамбургу, у Музеју плаката у Варшави.

Славимир Стојановић Футро је аутор аутобиографског романа „Девет“ и серије илустрованих књига за децу Авантуре Синги Лумбе. На Београдском сајму књига 2017. године књига „Синги Лумба и „Дрво чаробних оловака“ добила је награду за најлепшу дечју књигу. Главни „кривац“ за настанак овог серијала је ауторова ћерка Нађа која га је као мала инспирисала реченицом коју је користила у ситуацији када јој се хелијумски балон залепи за плафон: „Тата, синги лумба!“ што је значило „Тата, скини балон!“.

Стојановићев књижевни рад представљен је 22. марта у ужичкој Народној библиотеци. Због тренутне епидемиолошке ситуације на овој књижевној вечери није било публике, али је разговор који је са њим урадила директорка Народне библиотеке Душица Мурић, доступан публици на сајту и на Јутјуб каналу Народне библиотеке Ужице.