За изградњу археолошког парка на отвореном, реплике неолитског насеља у Стапарској бањи у оквиру пројекта „НеоЛИФЕ“ користе се аутентични природни материјали, иловача, слама, дрво. Део објеката биће покривен сламом од ражи зашта је било потребно да се сакупи са два хектара у нововарошком селу Акмачићи.
Пандемија коронавируса успорила је, али није и прекинула радове започете прошле године на изградњи првог археолошког парка на отвореном, реплике неолитског насеља у Стапарској бањи, удаљеном од градске плаже у Ужицу око шест километара. Рок за њихов потпун завршетак био је 30 јун, али због пандемије, уз сагласност ЕУ која највећим делом пројекат и финансира, рок је померен за почетак септембра.
У будућем неолитском насељу, тренутно се завршавају занатски радови на објектима, гради се водовод и канализација, електро мрежа. Цело насеље биће под видео надзором и покривено интернетом. Паралелно тече и израда алата које су људи користили у неолиту, али и креирање одређених садржаја анимације посетилаца који ће са животом насеља бити и све богатији, јер је то и значајан фактор одрживости целог парка. Очекује се да ће за око месец дана почети радови унутрашњег уређења објеката, као што је израда земљаних подова, пећи, али и опремање поставки у свакој кући, а онда и партерног утређења које је за парк веома важно, јер ће и сваки његов детаљ, како нам је рекла Снежана Милисављевић, менаџер пројекта, бити значајан за додатну анимацију туриста. Осим објеката за становање какви су били у неолиту, ово насеље имаће и радионицу за обраду глине, костију, коже, камена прилагођене интерпретацијама навика и начина живота људи у доба неолита.
Изградња неолитског насеља окупила је бројне стручњаке, од архитеката, историчара, електро и грађевинских инжењера, мајстора. Ништа се не препушта случају, а све грађевине граде се од аутентичних, искључиво природних материјала, земље- иловаче, сламе, дрвета. На овом својеврсном градилишту с обзиром да је прошли понедељак био леп дан, затекли смо Љубомира Лучића из Равни који са два помоћника на постављеној конструкцији од дрвета и прућа, прави зидове од блата. Сличне послове радио је у Музеју на отвореном „Старо село“ у Сирогојну.
-Пре двеста, триста година радио се набој, као што ја сада радим овај објекат који је намењен за презентације и радионице. У Сирогојну још има по нека таква кућа, део је урађен од набоја, а део од дрвета. Остале грађевине овде у насељу правимо исте какве су биле у неолиту. На плетиво од прућа које су урадили други мајстори, у два слоја стављам блато које правимо од иловаче, сламе и плеве од сламе по рецептури коју су урадили стручњаци, добри познаваоци овог историјског раздобља и коју строго поштујемо.У зидове иде више сламе, може било која, поготову пшенична, јер је мекша. Овакве куће могу да опстану двеста година само да не прокишњавају, а и ако се нешто поремети може се лако поправити. Све је од природних материјала који су мниого топлији од вештачких– објашњава Љубомир и каже да ће подови, такође, бити од истог материјала, само што ће иловача бити помешана са већим процентом плеве у односу на сламу. Он ће радити и ентеријер, плафоне од истог материјала, преграде од ћерпича, пећи. Љубомир Лучић каже да се овим занатом нико више не бави, јер нема ни потребе за њим, па је мало и оних који би хтели да га науче.
-Ово раде људи старији од 50 година, нема никога млађег међу нама- наводи Љубомир који се бави пољопривредом од које и живи, мада уз то, ради и бројне друге послове, како каже, „све сам радио у животу, нема шта нисам “.
Главни мајстор за покривање објеката у неолитском насељу у Стапарској бањи је Љубивоје Бојовић из Сирогојна. Школовао се за машинбравара, али као и Љубомир, бави се пољопривредом која му је основни извор прихода. У неолитском насељу, са још једним радником, прави кровове од шиндре, дрвених даски – окорака са кором и од сламе. Прва сазнања о постављању кровова од шиндре и двета, Љубивоје је стекао од свог оца па је могао и сам да радио на многим објектима, али кров од сламе, сада је први пут поставио зашта су му добро дошла искуства старијих мајстора са подручја Војводине који раде кровове од трске. За кров у неолитском насељу користи се слама од ражи која је, како истиче Љубивоје, најквалитетнија јер има добру дужину и дебљину, самим тим и дуже траје. Слама је сакупљена са два хектара у селу Акмачићи у Новој Вароши и од ове количине урађена су већ два крова, а моћи ће да буду покривена и два мања објекта која су намењена за радионице.
-Сву сламу смо прво морали да припремимо и то је око месец дана радило петоро-шесторо људи. Заправо, пречешљали смо је на старински начин, ручно, на специјално урађеним чешљевима. Од пречешљаних стабљика правили смо снопиће од којих сам, слажући их, направио кров и на њему нема никаквог другог уграђеног материјала, само слама. Кад почне да пропушта воду, кров се мора цео заменити - прича нам Љубивоје и сматра да би овај кров требало да послужи бар 30 година. Љубивоје је у насељу урадио и кров од папрати за земуницу.
-Ми то на селу зовемо бујад. Најважније је да буде што квалитетнија, а има је у природи у нашим крајевима у довољним количинама. Од ње смо, такође, правили снопиће, слагали, притезали моткама. Када почне да прокишњава, само се додаје нови слој. Рецимо, ово је сада најјефтинији природни кровни материјал, само треба отићи у природу, сакупити га и мало га припремити – каже шаљиво Љубивоје и додаје:
-Овај мој занат је веома редак у Србији. Он је изумро, ретко ко и зна шта је слама или бујад.
Љубивоје и Љубомир зналачки и с великом љубављу обављају свој посао. Кажу, веома је важно да се сви процеси док раде одвијају током лепих, сунчаних дана, да нема падавина.
Цела конструкција за објекте у неолитском насељу, такође је урађена од природних материјала. За то је углавном коришћено храстово дрво које није било баш једноставно обезбедити, док за кров од окорака, дрво бора и смрче.
Снежана Милисављевић, менаџер пројекта подсећа, да пројекат „НеоЛИФЕ“ већим делом финансира Европска унија кроз Програм прекограничне сарадње Србија-БиХ. Учесници у пројекту су градови Ужице и Тузла, општина Милићи као и ужичка Уметничка школа. Укупна вредност пројекта је око 594.000 евра од чега је око 450.000 обезбеђено кроз Програм прекограничне сарадње. Град Ужице од ЕУ добија око 264.000, а остатак Тузла за реконструкцију сојеничког насеља. Учешће у Програму подразумева и улагање градова партнера, тако је Ужице у обавези да у реализацију уложи око 80.000 евра, па ће укупна вредност изградње неолитског насеља бити око 364.000 евра. РРА „Златибор“ је аутор пројекта чију реализацију и спроводи, а Снежана Милисављевић напомиње да је већ покренута иницијатива да неолитско насеље у Стапарској бањи буде део европске мреже археолошких паркова на отвореном што даје велике могућности његове одрживости.
Реплика неолитског насеља у Стапарској бањи настаје на основу археолошких истраживања рађених на подручју Велике и Мале Градине које се налазе изнад Стапарске бање. Предвиђено је да посетиоци до њега долазе искључиво еколошким превозним средствима „зеленом стазом“ кањоном Ђетиње, бившом трасом „ћирине“ пруге, која почиње од хидроцентрале „Под градом“ на градској плажи саграђене 1900. године по Теслином вишефазном систему наизменичне струје.
Učitavanje komentara...