-Задругарство је начин и облик организовања где заправо испитујете себе и своју предузетничку идеју. Веома је важно да одлуком у коју ви верујете не доводите у питање егзистенцију чланова породице – каже Рада Јоксимовић, председница Управног одбора Окружног савеза земљорадничких задруга Ужице.
Наше најистакнутије задруге биле су су Ариљска, Пожешка, Љубишка, Јасеново, Лужничка долина, Сирогојно... Задруге су увек биле носиоци друштвеног развојаи и у поратном периоду пословале са трећином привреде. Није имало делатности у коме задруга није налазила смисао удруживања, почев од најједноставнијих, а то је откуп пољопривредних производа са газдинстава у руралним подручјима. Није било производа који се није могао пласирати преко задруге, прерадити и продати даље. Свака индустрија је имала своју сировину било да је у питању прерада воћа, поврћа и друго. До 1900. године у Србији је основано више од 650 занатских и земљорадничких задруга. Задружни покрет данас у свету има 800 милиона људи у скоро сто држава, а 92 милиона људи остварује своје економске интересе кроз разне врсте задруга. У случају Србије 1937. године донет је Закон о привредним задругама тако да је у Србији тада било 1939 пољопривредних задруга што је тада више од половине укупног броја.
Који су основни принципи на којима почива задругарство?
Задруге су увек повезивале људе, биле разлог живота и останка на селу. Принципи удруживања засновани су на часном односу према другима и начин да се преузме одговорност. Задруга је правно лице које представља посебан облик организовања физичких лица која остварују своје економске, социјалне, културне и друге интересе и која управљају и контролишу њено пословање. Задругари су свесни да су приликом оснивања задруге једнаки и равноправни и да је сва подела зараде и заједничког рада праведна што је разлог удруживања.
Пропадање и гашење највише су претрпеле задруге у централној Србији и Златиборском округу. У периоду од 2009. до 2012. године догодило се гашење свих задруга у Србији, укупно 736 задруга. Тада су прошле кроз аутоматски стечај због блокаде рачуна која је била дужа од годину дана. Отишле су у стечај и нажалост нико није обратио пажњу на огромну имовину која је остала у задругама. ЗЗ “Морава” Горобиље, Љубиш, Доброселица, Сирогојно, Равни, није било задруге која није претрпела овај проблем. Људи су се надали да ће доћи у ситуацију да се реши статус имовине која је била задружна и да се она задругарима врати по Закону о задругама који је 1996. године био актуелан и по коме је задружна имовина неотуђиво право у власништву задруга. Експанзија приватизације која је „прогутала“ задружну имовину довела је до ситуације да се она претвори у друштвену, односно државну имовину и власништво Републике.
Како је уништена задружна имовина?
У овим задругама крило се огромно богатство, почевши од објеката, опреме, земљишта које је било задружно где је требало урадити основно, а то је процену стицања задружне имовине и то од 1. јула 1953. године. Истичем да је Уставом загарантована задружна имовина и на то се неко оглушио. Уколико има заинтересованих лица постоје законске могућности и људи на то и данас имају право да траже од локалне самоуправе да им се имовина да на коришћење без накнаде у служби развоја задруге. То значи да све задруге које су то некад биле, а постоји жеља и воља људи да се удруже и оснују задругу треба кренути тим путем. Многи људи су изгубили жељу и вољу сматрајући да то што је незаконито урађено отишло у неповрат, али донет је акт који омогућава подношење захтева за враћање задружне имовине. Тако смо поступили у случају ЗЗ “Морава” у Горобиљу.
Враћена је целокупна имовина задруге „Морава“Горобиље , а то су објекти у шест месних заједница: Горобиље, Милићево Село, Лопаш, Прилипац, Пилатовићи и Годовик. То је огромна површина, просторно, грађевинских објеката који су инфраструктурно поред путева, али се не могу користити, јер је потребно улагање да би оживели. Виталан простор – економија задруге у Горобиљу оживела је и радници и задругари су успели да је одрже. Учествовали су на конкурсу за бесповратна средства и ове године добили 15 милиона динара за развој задругарства, односно опрему за кишељење купуса, прераду и откуп воћа. Један део ће бити хладњача и део за замрзавање. Добили су ветар у леђа! Некада је ЗЗ „Морава“ имала преко 122 задругара и 300 коопераната, а сада их је активно преко 25. Охрабрујуће да су у задрузи сада дедови, очеви и унуци и настављају задругарство. Избацивани смо из задружног простора од предузећа које је приватизовало ту имовину, али смо доказали на суду да је имовина задружна и победили, а извршење је после 13 година суђења трајало две и по године.
Примећује се тренд пораста. Пројекат “500 задруга у 500 села” изгледао је на почетку недостижан, чак и нереалан. Али у овом тренутку тај број је премашен, јер је до краја 2019. године регистровано 630 нових задруга у Србији. На подручју Златиборског округа сада постоји око 300 земљорадничких задруга како старих тако и нових. Неке су у стечајку, неке у процесу повраћаја имовине, неке новоосноване, али генерално гледајући 2018. и 2019. годину пољопривредници са подручја Златиборског округа су учествовали на конкурсима и добијали средства. Старе задруге су добијале по 15 милиона бесповратних средстава, а нове по 7, 5 милиона динара.
Средства нису за објекте, него за производњу и конкретне послове, прераду. Већи део средстава је за занављање грла у сточарству. Добијањем пројекта од 7,5 милиона по тржишним ценама можете набавити преко 400 грла, оваца или коза уматичених и то су стада која нам недостају на нашим падинама. Задруге су организоване према потребама мештана. У подручјима Нове Вароши, Сјенице, Бајине Баште, Златибора ничу сточарске задруге, Косјерић је мешовит и има и прераде и сточарства. У пожешком крају углавном је прерада, јер је процена да је тако успешније с обзиром на засаде и пластенике, праве се хладњаче и прерађивачки капацитети у том смислу су се организовали и оснивали задруге, а кроз конкурсе добијају опрему.
Ко су данас задругари, колико су задруге шанса и за жене са села да се удруже и организоване у задругу са својим производима конкурентније на тржишту?
Тренд задругарства прати и организовање жена на селу. Прва женска задруга у Златиборском округу је “Здравчица” која окупља двадесетак жена-задругара како би удружене кроз „Здравчицу“ повећале шансу за зараду, успех, своју егзистенцију и својих породица. Овом приликом истичем и једну повољност, јер је за оснивање нове задруге смањено чланство са 10 на пет задругара који себе виде у тим малим фабричицама.
Сваки бизнис који се започиње, ако је мали па напредује, јесте успех. Ако је бизнис мали па изостане успех штета није велика, ако се изгуби. У оснивању задруге задругари учествују до висине свог оснивачког улога, тако да своју имовину не уносе сто посто у смислу угрожености егзистенције за разлику од оснивања предузећа када се уноси цео капитал и домаћинство може да банкротира. Задругарство је начин и облик организовања где ви заправо испитујете себе и своју предузетничку идеју, а да домаћинство не заврши на добошу. Веома је важно да одлуком у коју ви верујете не доводите у питање егзистенцију чланова породице.
Каква је судбина задруга које не раде, има их тридесетак у Златиборском округу?
По Закону о задругама имовина задруга које су престале да раде припада Окружном задружном савезу Ужице. Имовина и средства, било у финансијском делу, опреми, земљишту и после стечаја прелазе у власништво Савеза. Ова имовина је у функцији развоја нових задруга, помоћи старијим задругама, и то је нешто што је циљ Окружног задружног савеза Ужице. Савез управља том имовином и новац од сваког ангажмана, од закупа или другог се слива у касу за развој нових задруга и помоћ старим задругама. Све је замишљено као пословни резервни фонд. Радимо на рашчишћавањ ситуације око задруга које не раде. Ревизори ће долазити из Београда, а скенирање једне задруге и стања може потрајати и по пола године, у вези имовине, статуса, судских спорова... Таквих је око тридесет задруга у Златиборском округу, али овај процес се мора окончати.
Učitavanje komentara...