Кашаљ који траје, брже замарање, недостатак ваздуха или губитак кондиције лако се приписују годинама, стресу или пушењу. Међутим, управо у томе лежи једна од највећих опасности рака плућа: у почетној фази најчешће не даје јасне симптоме.
Поводом Светског дана борбе против рака плућа, др мед. Ирма Милинчић, лекар специјалиста пнеумофтизиологије МедиГроуп система, објашњава које промене не треба занемарити, ко припада ризичним групама и зашто је рано откривање пресудно.
Зашто рак плућа дуго не даје симптоме?
- Рак плућа се најчешће открива у касној фази јер у раном стадијуму углавном не изазива никакве симптоме. Плућно ткиво нема рецепторе за бол, па тумор може да расте неприметно све док не почне да притиска околне структуре, дисајне путеве, нервне завршетке, плеуру или лимфне жлезде - објашњава др Милинчић.
Одсуство бола, зато, не значи нужно да је са плућима све у реду. Болест може напредовати тихо, због чега су познавање фактора ризика и правовремени прегледи посебно важни.
Када кашаљ више није само кашаљ?
Дугогодишњи пушачи кашаљ често прихватају као уобичајен, али пажњу треба обратити на његову учесталост, промену карактера или појаву других тегоба.
- Рани знаци могу да буду кашаљ, искашљавање, умор, осећај недостатка ваздуха, губитак кондиције и телесне тежине, отежано дисање, гушење, као и појава звиждања или свирања у грудима. Ови симптоми могу да буду и знаци хроничне опструктивне болести плућа, односно ХОБП-а, која је честа код пушача. Појава било ког од ових симптома знак је да би требало да се обратите лекару, односно пулмологу - наводи докторка.
Ове тегобе не морају да указују на малигну болест, али уколико трају, понављају се или постају израженије, њихов узрок треба проверити.
Рак плућа није болест само пушача
Иако је пушење најзначајнији фактор ризика, рак плућа може да се развије и код особа које никада нису пушиле.
- Између 10 и 20 одсто оболелих од рака плућа никада нису били пушачи. Међу факторима ризика налазе се изложеност радону, радиоактивном гасу који може да се накупља у затвореним просторима, пасивно пушење, загађење ваздуха, честице ПМ 2,5 и издувни гасови - каже др Милинчић.
Ризик повећавају и изложеност азбесту, арсену, хрому и никлу на радном месту, као и претходна зрачна терапија због лечења других малигних болести.
Преглед који траје неколико минута
Код особа са повећаним ризиком за рано откривање промена користи се нискодозни ЦТ грудног коша, односно ЛДЦТ. Преглед је безболан, траје неколико минута и пацијента излаже мањој дози зрачења од стандардног ЦТ прегледа.
- Нискодозни ЦТ посебно је значајан за особе старије од 50 година, особе са више од 30 година пушачког стажа, као и бивше пушаче који су престали да пуше у последњих 15 година. Приликом процене ризика важна је и породична историја рака плућа - објашњава др Милинчић.
О томе коме је преглед потребан одлучује лекар, на основу година, пушачког стажа, симптома и других фактора ризика.
Промена на снимку не значи аутоматски рак
Страх од резултата често је разлог за одлагање прегледа. Ипак, промена уочена на плућима не мора да буде малигна.
- Најчешће промене на плућима су бенигне. То могу да буду ожиљци од ранијих упала, цисте, бенигни тумори, као и промене настале због инфекције туберкулозом или гљивицама - истиче докторка.
У зависности од налаза, некада је довољно праћење, док су у другим случајевима потребне додатне дијагностичке процедуре.
Рано откривање мења могућности лечења
- Рано откривање рака плућа кључно је за спасавање живота и значајно повећава шансе за излечење. Омогућава примену хирургије и савремених терапија, чиме петогодишње преживљавање може да се повећа и до приближно 64 одсто. Када се тумор открије у четвртом, метастатском стадијуму, могућности лечења и шансе за дугорочно преживљавање знатно су мање - наглашава др Милинчић.
Циљ прегледа није да потврди оно чега се пацијент плаши, већ да евентуалну болест открије док постоји више могућности за успешно лечење.
- Страх је природна реакција, али и тренутно стање. Редован преглед купује године живота - поручује докторка.
Пулмолошки преглед и спирометрија могу да буду део годишње контроле, док код дугогодишњих пушача и особа са већим ризиком, у складу са проценом пулмолога, прегледи могу бити потребни и на шест месеци.
Најважније је не чекати да дисање постане тешко или да свакодневне активности почну да представљају напор.
Učitavanje komentara...