За три деценије Снежана Ђенић, историчар и директор Библиотеке „Љубиша Р.Ђенић“ написала је 10 књига, аутор је седам изложби са каталогом које дају допринос култури сећања на знамените историјске личности и 130 година дугу историју златиборског туризма, више телевизијских емисија и радова објављених у стручним публикацијама
-Прошле су три деценије како се бавим испитивањем сачуване историјске материје, а занимање за овај посао још увек траје. Моју прву књигу написала сам 1994. године, а Златибор је прославио 100 година од доласка краља Александра Обреновића и почетка организованог туризма и то је био основни подстицај да покушам да уобличим један свет који више не постоји - рекла је за „Вести“ Снежана Ђенић, директор Библиотеке „Лјубиша Р.Ђенић“ у Чајетини.
-У трагању за што сложенијом сликом историје настало је 10 дела и то Златибор из старог албума,1994.,Златибор-туристички водич,2001.,Српски владари у ужичком крају,2007., Златибор-културна и историјска баштина од праисторије до данас, 2009.,Ужички горски цар, хајдук Никола Јевђовић, 2012., Светлописом кроз прву српску ваздушну бању, 2013.,Ђенерал Крста Смиљанић – хроника једног витешког живота, 2014.,`Године нашег милосрђа – 140 година Црвеног крста Ужица, 2016., Добростиви и часни путеви господњи – Златиборци по добру упамћени, 2022. и Димитрије Туцовић – интимни свет радничког витеза, 2024.године.
Осим монографија и радова објављених у стручним публикацијама, аутор сам телевизијских емисија које се односе на историју златиборског и ужичког краја, током 19. и прве половине 20. века. Обрађене су теме Златибор кроз средњи век, Златибор у турско доба, Први српски устанак, Рујански сердар Јован Мићић, Хајдучија златиборска, Инцидент краља Милана и ужичких радикала 1882., Долазак краља Александра Обреновића у ужички крај 1893.,Краљ Милан и краљ Александар у ужичком крају 1899., Долазак краља Александра и краљице Драге у Округ ужички 1901., Долазак краља Петра у ужички крај 1905., Век туризма на Златибору, Рибница - Прва српска ваздушна бања, Краљева Вода, Палисад - Летовање у колибама,Око - Колонија здравих, Армијски ђенерал Крста Смиљанић и Димитрије Туцовић.
Колико сте урадили и организовали изложби и која је изазвала највећу пажњу посетилаца?
Аутор сам седам изложби са каталогом које дају допринос култури сећања на знамените историјске личности и 130 година дугу историју златиборског туризма. Изложбе су биле веома запажене и побудиле су велико интересовање културне јавности. Ипак, издвојила бих изложбу „Армијски ђенерал Крста Смиљанић“ која је гостовала у бројним музејима и библиотекама у Србији: Чајетина, Златибор, Ужице, Пожега, Ариље, Нова Варош, Пријепоље, Прибој, Горњи Милановац, Ваљево, Осечина, Лазаревац, Мионица, Београд, Нови Сад, Суботица као и у Српској православној црквеној општини у Трсту. Овом изложбом обележене су свечаности откривања споменика на Краљевом тргу на Златибору, 2008. године, овом елитном војном стратегу, који спада у ред знаменитих Срба 20. века. Изложбе су Армијски ђенерал Крста Смиљанић (2008)., Прота Радосав Симић, српски духовник, неимар и добротвор (2012), Светлописом кроз прву српску ваздушну бању (2013), Рујански старешина Јован Мићић – од хајдука до сердара, од сердара до заточеника Гургусовачке куле (2015), Михаило Ћуповић – и када те нема, треба да те има (2017), Добростиви и часни путеви господњи – Златиборци по добру упамћени (2022) и Димитрије Туцовић – раднички витез (2024).
Када се осврнете на протекли период шта је било најтеже, а шта најлепше за рад?
Неоспорно је да сваки човек има свој пут, само њему дат, тајанствене путоказе које треба да следи, ма како то понекад било тешко и обесхрабрујуће. Неоспорно је да је тај пут пун проживљених искустава и добрих и лоших које треба памтити, сачувати, јер ће то једног дана бити од непроцењивог значаја. То је оно што у великој мери обликује нашу личност. Мој пут је бављење историјом, коју схватам, у њеном најширем значењу, као свест једне културе, и то је за мене велика благодет. Делим мишљење мог професора, великог историчара Радована Самарџића, да историја није само утврђивање неког идентитета. Она је и то, али је историја и наше уживање и извор наших доживљаја.
Истраживачки рад није нимало лак, јер историјска истина је веома сложена и садржајна. Оно што представља највећи страх јесте могућност да се изневере чињенице. Суочавате се са многим тешкоћама, морате савладавати тренутне немогућности, тренутне сметње, да би на крају дошли до историјске истине. Али, то постигнуће је једна посебна врста задовољства.
Улазак у архив за сваког историчара је велико узбуђење. Читање једног архивског документа је у ствари враћање у једну епоху које више нема, то је сусрет са људима којих више нема. Отварају нам се светови у којима су људи другачије изгледали и који су својим сензибилитетом успостављали неке другачије односе, имали другачије вредности. Али само на тај начин ми добијамо прилику да их упознамо, њихов живот, потребе, занимања, веровања, да видимо њихова лица и дођемо до сазнања, не само оног што су ти људи учинили, него да разумемо оно што су они мислили. Само на тај начин можемо упознати једно време са свим својим благодетима и невољама. И само на тај начин, од документа до документа, ствара се слика догађаја, оживљава и реконструише историја. Сазнавање тих светова је и моја унутрашња потреба, моје усхићење и један изузетан доживљај.Оно што осећам као сасвим сигурно да је мене обогатио мој истраживачки рад, у коме ја не налазим само задовољство већ један дубљи општи смисао.
Да ли бисте сада нешто другачије урадили?
Можда бих само мало више писала, више истраживала, више откривала прошлост или урањала у дубљу прошлост. Увек нам се чини да можемо више.
Шта вам је жеља да још истражујете и напишете?
Написала сам монографије које су биографског карактера о знаменитим личностима златиборског краја. Мислим да су неки значајни људи и даље остали посве занемарени, па имам потребу да њихова дела презентујем и пажљиво ставим пред суд историје и данашњих генерација.
Поред јубилеја три деценије које је обележило писање књига, ви сте и 20 година у Библиотеци „Лјубиша Р.Ђенић“. Шта бисте издвојили и на шта сте посебно поносни?
Рад у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ сматрам великом привилегијом и великим задовољством. Ових 20 година у овој респектабилној институцији обележио је један темељан и свеобухватан рад, један тимски рад свих запослених, који је резултирао тиме да Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ припадне посебно место у култури златиборског краја, значајна улога у очувању и промоцији културне баштине као и очувању културног идентитета локалне заједнице. Наша Библиотека, која промовише писменост, негује културу читања и доживотног учења и подиже свест о локалном и националном културном наслеђу, постала је својеврсни центар информација који омогућава све врсте знања.Библиотека је данас место окупљања љубитеља лепе књижевности, место за дружење са писцима, место где се чује лепа реч, где се одржавају едукативна предавања, где се могу видети тематске изложбе. Такође, што је веома важно, то је место окупљања деце свих узраста, од деце из вртића, до предшколске и школске деце, који у библиотеци виде једно интересантно место, где могу да се истовремено и забаве али и да много тога науче. За то су задужени наши књижничари и библиотекари, који се на најбољи начин труде да приближе деци писану реч. Ми смо упоставили „Дечији читалачки клуб“ који има за циљ да пробуди читалачку страст код деце. Поред тога успоставили смо и „Златиборски читалачки клуб“ у огранку Библиотеке на Златибору. Конципиран је тако да се, без круте форме, води дијалог са писцем и читају одломци из књиге, са циљем да се негује љубав према лепој књижевности.Библиотека је, такође, место за научно-истраживачки рад. Поседује научно одељење, које је изузетно значајно, јер је на једном месту обједињује највреднија издања које библиотека поседује из свих области знања, а то су енциклопедије, речници, лексикони, монографије о уметности и стручна литература неопходна за писање научних радова.
Ми имамо врло богату и озбиљну издавачку делатност у оквиру које је издат читав низ монографских публикација, које дају значајан допринос укупној издавачкој делатности Западне Србије. Библиотека објављује књиге из области историје, културе, туризма, белетристике, најпре завичајних писаца. На тај начин попуњава фонд завичајне књиге, који је од велике важности, јер представља писану баштину једног краја и културни идентитет заједнице. Још један важан сегмент нашег рада, на шта сам посебно поносна, односи се на заштиту нематеријалне културне баштине, што је од великог значаја, јер чување нематеријалног наслеђа народа света један је од најважнијих задатака које је пред целу међународну заједницу поставио УНЕСКО, усвајајући 2003. године, Конвенцију о заштити нематеријалне културне баштине. Србија је ову Конвенцију ратификовала у мају 2010. године. Библиотека се годинама бави заштитом нематеријалног културног наслеђа кроз популаризацију ерског хумора. Захваљујући сакупљању, истраживању, проучавању и вредновању ерског хумора на подручју Златиборског округа, које дуги низ година спроводи Библиотека, као неопходан и непрекидан посао заштите, 2012. године, ерски хумор је уписан у Национални регистар елемената репрезентативног нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. На тај начин ерски хумор је препознат као део културног идентитета српског народа. На то можемо сви бити поносни.
У раду Библиотеке шта је најзначајније од догађаја и манифестација и чему тежите у наредном периоду?
Ми имамо веома богату културно-просветну делатност и обезбеђујемо један квалитетан културни живот у нашој средини. Само прошле године имали смо око 90 културних манифестација са познатим српским писцима и научницима, сликарима, глумцима, редитељима, са завичајним писцима и песницима. Неке од наших манифестација постале су традиционалне, као што је „Летњи, улучни, ерски кабаре“ која има за циљ популаризацију ерског хумора, по којој смо постали познати, не само у читавој Србији, већ и у суседним земљама и која се одржава већ 18 година.„Летњи улични ерски кабаре“ је културна и туристичка манифестација, добро програмски осмишљена и изузетно посећена. Првенствено је намењена домаћем становништву, које треба да се упозна са својом културном баштином како би је боље разумело и више поштовало. Али она представља и аутентичну туристичку понуду наше дестинације, јер од самог оснивања 2008. године, Туристичка организација Златибора је ову манифестацију уврстила у „Златиборско културно лето“. Сматрајући да је ова манифестација специфична, интересантна и едукативна и да им обогаћује туристички доживљај, многи посетиоци Златибора ову планину памте управо по Ерском кабареу. На тај начин долазимо до тога да с једне стране добијамо нови оквир за динамичан културни живот локалног становништва, а са друге, атрактивну туристичко – културну понуду, која може да привуче туристе да боље упознају наше особене културне потенцијале. Тиме Библиотека активно учествује у развоју културног туризма. Наиме, култура је предуслов и развоја туризма а колико су култура и туризам повезани, говори интензивни развој културног туризма у последњих двадесетак година. То је за нас веома важно, јер ми живимо на планини која је постала једна од најатрактивнијих дестинација у земљи и најпосећеније место у Србији. Па ако знамо да је циљ културног туризма сазнање о историји, начину живота људи, њиховој духовној култури, онда у том смислу посебну улогу имају институције културе, музеји, библиотеке, галерије, архиви.Успешан развој културног туризма подразумева спону између културне баштине и туризма као и формирање туристичког производа заснованог на наслеђу и култури, што Библиотека успешно ради дуги низ година.
Шта сада припремате и када ће то бити представљено публици?
У припреми је изложба посвећена Храму Светог Архангела Гаврила у Чајетини, који ове године слави 135. година саборности. Значај духовне и културне улоге Српске православне цркве у прошлости српског народа био је изузетно велики. Многе појаве прошлости и садашњости могу бити добро схваћене и оцењене, само уз довољно познавање историје православне цркве. Црква Светог Архангела Гаврила у Чајетини није само хришћанска богомоља, она је и симбол културног наслеђа и историјског континуитета. Уз важан задатак очувања идентитета аутентичне хришћанске цркве, она је била значајан чинилац у културном и историјском развоју народа златиборског краја, од свог настанка па до данашњих дана.
Učitavanje komentara...