Председник Уједињених гранских синдиката Независност Зоран Стојиљковић у првомајској поруци каже да овога Првог маја ништа више неће бити исто и апелује на солидарност измедју синдиката у колективима.
- Претерано је рећи да, после пандемије корона вируса, више ништа
неће бити исто, али ово је сигурно крај млакој, пригодној реторици и рутински постављеним захтевима на првомајским шетњама. Крај је и фингираног социјалног дијалога и порука подршке “светлом руководству” са седница на којима дијалога и договора није било, јер као пре неки дан - ни саме седнице није било.
По свему судећи, пандемији ће следити озбиљна економска криза која ће, са променљивим рецесионим интензитетом, потрајати. На испиту и проби ће се, буквално, наћи наша свакодневица: од навика и понашања до радних односа. Отворено говорећи, у кризама ствари по раднике и синдикате лако могу бити још горе. Пандемија је одличан изговор за већ присутну рецесију, трговинске ратове, деценијску стагнацију плата запослених, уз паралелно екстремно богаћење магната који онда купују медије, политичаре и такозвану стручну јавност. Против пандемије не можете ни штрајковати ни гласати. У таквој стварности, у којој си сретан што имаш какав-такав посао, носталгично звуче приче о безбедном и достојанственом раду и зарадама, а онда и о пензијама од којих се може пристојно жвети. Гесло „ћути и буди задовољан што имаш какав-такав посао и што те претерано не малтретирају“, са поново раширеним страхом од губитка посла - има све ширу примену.
У таквом свету, синдиката нема или су они додатни осигурачи власти
и послодаваца, са првенственим задатком да неутралишу повремене изlive беса радника и маргинализују облике њиховог самоорганизовања. Уместо протеста са радикалним захтевима, на делу је размена селфија са шетњи и “ивента” уприличених поводом важних датума. На другој страни, најборбенији и најбољи смо увек када је најтеже и када се то најмање очекује. Зато не пристајемо на угрожавање здравља запослених у Јури и отпуштања синдикалца у јагодинском предузећу Вибац Балцани. Уз солидарност и борбеност, и инат је наша особина. Ових дана, у Независности смо дошли до предлога о изласку из кризе и одрживом развоју који тешко да, у временима огромних непознаница чак и о дубини и трајању кризе, може бити рационалнији и обухватнији. Најкраће, по нама држава мора бити и социјално одговорна и развојно успешна – она мора радити у интересу својих сопствених грађана.
Но, документи су тек мртво слово на папиру ако се за њих не зна и уколико се нема снаге да се други убеде или натерају да их прихвате. Зато нам, поред правде и солидарности, очајнички требају слобода медија и демократија. Када смо, паде ми на памет, у медијима видели равноправну расправу представника рада, власти и капитала? Политичари су људи посебног кова – они знају шта народ и радници желе иако не разговарају са њима. Заправо, они нас презиру и држе за покорне будале, што смо ми својим ћутањем, али и превише пристојним реакцијама - и заслужили. Више се нема куд.
На стуб срама ћемо ставити сваког послодавца који отпушта раднике а да није учинио све, уз помоћ државе, да их задржи. Осудићемо свако слугерањско понашање и бег од јавне реакције међу судијама, људима у јавној управи, медијима и академској јавности. Јадни су они који знају а ћуте или, чак, лажу из интереса. На стуб срама ћемо ставити сваку политику и странку која се сервилно понаша према страним компанијама које не поштују елементарну радну заштиту и права запослених, оне који би све да распродају, а да на позиције поставе своје послушнике и медиокритете. Најгора претња онима који су окупирали државу је да на изборима глас наш видети неће и да им ниједан закон и уредба неће проћи ћутке. Наше поверење се мора заслужити на делу. За повратак у нормалност нико се не може изборити сам. Независности су поново неопходни партнери у борби за достојанствени рад кога, не заваравајмо се, неће бити без демократских промена. Посебно апелујемо на солидарност унутар и између синдиката. Дошло је време да се види ко су, од оних који се тако зову, заиста синдикати - они који живе од чланарине и доносе своје одлуке, вођени сопственим разлозима и памећу, а шта су тек имитације направљене да сервилно служе интересима газда, неретко бивајући директно на њиховом рачуну.
Мисија синдиката није да поразе учине сношљивијим. Време је да почнемо да добијамо утакмице и првенства. У овом тренутку нема пречег циља од заштите здравља и сигурности радно ангажованих. На дужи рок на најмању могућу меру морамо свести губитак послова, пад зарада и спречити нарушавања радних права. Полажемо испит за који нема додатног, поправног рока - наводи Стојиљковић, председник Уједињених гранских синдиката Независност уз речи "Придружите нам се!
Učitavanje komentara...