Проглас Покрета несврстаних кренуо из Ужица

Захваљујући Историјском архиву Ужице који поседује  Титов говор подсећамо на те догађаје и објављујемо његов део који се односи на стварање Покрета несврстаних односно земаља које нису хтеле да припадају ниједном блоку, историјске прилике у том периоду, али и значај одржавања конференције у Београду

Прва конференција Покрета несврстаних одржана је у септембру пре 60 година у Београду. Пре тога, 4. јула 1961. године Јосип Броз Тито, председник СФРЈугославије у свом говору у Крчагову поводом отварања Трга партизана најавио је ту конференцију и практично први пут упутио проглас Покрета несврстаних из тадашњег Титовог Ужица.

Према најавама у октобру ове године биће обележен овај јубилеј у Београду на државном нивоу где ће присуствовати делегације земаља које су чиниле Покрет несврстаних.

Захваљујући Историјском архиву Ужице који поседује  Титов говор подсећамо на те догађаје и објављујемо његов део који се односи на стварање Покрета несврстаних односно земаља које нису хтеле да припадају ниједном блоку, историјске прилике у том периоду, али и значај одржавања конференције у Београду.

-Наша земља је у послератном периоду постигла ванредно велике успехе и у својој спољној политици. Доследно чувајући своју независност и самосталност у својој спољној политици, наша земља веома успешно сарађује са огромном већином држава свих континената света.Та сарадња се одвија на принципу активне и мирољубиве коегзистенције са свим земљама, без обзира на разлике у њиховим друштвеним системима, јер ми сматрамо да је то једина алтернатива ако желимо да избегнемо нову катастрофу.

Наша доследна и упорна борба за ликвидацију колонијализма, за помоћ неразвијеним земљама, за равноправне односе међу народима и државама, великим и малим, за право сваког народа да сам собом управља, за разоружање и забрану нуклеарних проба и употребе тог страшног средства у ратне сврхе итд., све је то створило велики углед нашој земљи у свету и ми тај углед користимо у првом реду за то да бисмо још ефикасније деловали у одбрану мира и за победу конструктивних принципа који човечанству могу осигурати мир и плодну сарадњу.

Због таквог нашег независног става, и отвореног изношења разних негативних елемената који заоштравају међународну ситуацију, нас су често нападали са разних страна и причињавали нам не мале економске и друге штете. Али је углед Југославије због тога само још више порастао, нарочито међу афричким, азијским и другим земљама, а особито онима које нису везане за блокове.

Атланска повеља била је обећање народима и у Европи и у колонијама да ће им победа савезника обезбедити слободу самоодлучивање и независности. Ту су повељу поздравили посебно колонијални народи, али су се убрзо и разочарали, јер су увиђали да се од те Повеље одступа када се ради о њиховој независности. Они су се у пракси убедили већ тада да, кад се ради о њима, реализација принципа Атланске повеље зависи у првом реду од њих самих, од њихове упорне борбе за остваривање независности и по цену највећих жртава. Али свет има и други много значајнији документ: Повељу Уједињених нација, донесену 1945.године. Реализација њених принципа зависи од самих чланица УН, али се они такође на разне начине изигравају. Зато је данас неопходно осигурати правилно извршавање принципа Повеље Уједињених нација. Независне земље се ради тога и уједињују: да би што ефикасније деловале у тој организацији, борећи се за њено правилно функционисање и мирољубиво приступање решавању међународних проблема.

Огромна већина човечанства стрепи од последица садашње затегнуте међународне ситуације и не слаже се са садашњом политиком хладног рата и даљег повећања неповерења и напетости у свету. Показало се, међутим,  да поједине земље, мислим на неангажоване, не могу појединачно учинити нешто ефикасно у правцу побољшања ситуације, ма колико њихови ставови били правилни и актуелни: зато је потребна јединствена енергична акција што већег броја земаља које не припадају блоковима- и то је и био циљ сазивања састанка представника ванблоковских земаља на највишем нивоу.

Састанак шефова неангажованих земаља има за циљ да се учине крајњи напори да би се спречило најгоре и да би се продискутовало о томе како да се изађе из садашњег ћорсокака и да се омогући конструктивно прилажење решавању разних међународних проблема. Тај састанак је логична последица досадашњег безуспешног настојања великих сила да саме, без учешћа малих и неангажованих земаља, и ван Уједињених нација, реше најбитније проблеме који стално угрожавају мир у свету.

Састанак највиших представника ванблоковских земаља биће наставак оне акције коју су покренули петорица шефова држава на петнаестом заседању Генералне скупштине УН, а која је у једногласно прихваћеној резолуцији представника преко 28 држава добила пуну моралну подршку.

Као што је познато, у Каиру је решено да се конференција шефова неангажованих, односно невезаних земаља одржи у нашој земљи. Та одлука значи велико признање улози Југославије у њеној борби за мир и међународну сарадњу, а сама конференција биће од изванредне важности за победу оних принципа који треба да осигурају мир и мирољубиво решавање спорних међународних проблема.

Јасно је да и невезане земље имају и своје посебне, специфичне интересе. Али оне имају и много чега што је од ванредне важности за све и што је заједничко не само одређеном броју невезаних земаља већ и читавом човечанству. То је у првом реду њихова тежња и њихов интерес за успостављањем конструктивне међународне сарадње и за налажењем начина да се избегне катастрофа највећа од свих које су икада задесиле људе на нашој планети.

Под изговором да афричким земљама прети опасност од комунизма и да они желе да је отклоне, протагонисти израбљивачке колонијалне политике упорно настоје не само да спрече процес даље деколонизације него и да се путем разних притисака мешају у унутрашња  питања већ ослобођених, независних земаља. То је оно што скоро све афричке и азијске земље, у њиховој тежњи за независном спољном политиком и унутрашњим развитком, одбија од блоковског повезивања. Све су то проблеми о којима ће се,  поред осталог разговарати на састанку шефова невезаних земаља.

У данашње време се све снажније афирмише идеја мирољубиве и активне коегзистенције међу народима, без обзира на то какви су унутрашњи  друштвени  системи њихових земаља. Ти принципи се остварују у пуној мери нарочито у нашим односима са већином азијских и афричких земаља, а и са неким земљама Латинске Америке, с којима нас везују веома пријатељски односи и плодоносна сарадња како у билатералним односима тако и на међународном плану- рекао је најављујући прву конференцију у свом говору Јосип Броз Тито током посете Ужицу.

  ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА У БЕОГРАДУ

- Као што је познато, у Каиру је решено да се конференција шефова неангажованих, односно невезаних земаља одржи у нашој земљи. Та одлука значи велико признање улози Југославије у њеној борби за мир и међународну сарадњу, а сама конференција биће од изванредне важности за победу оних принципа који треба да осигурају мир и мирољубиво решавање спорних међународних проблема-рекао је у у свом говору Јосип Броз Тито пре 60 година у тадашњем Титовом Ужицу најављујући одржавање прве конференције у Београду.