У фебруару ове године почела је примена новог Закона о архивској грађи и архивској делатности којим су прописане и неке нове обавезе за ствараоце архивске грађе, а које се, самим тим, односе и на сва правна лица као што су и привредна друштва
Реномирана ужичка компанија „Импол Севал“ међу првима је приступила имплементацији овог Закона и закључила уговор о пословној сарадњи са ужичким Историјским архивом који јој је кључни сарадник у уређењу ове области. Тим поводом је прошле седмице у Историјском архиву одржана обука за запослене у „Импол Севалу“ који су најдиректније везани за процес чувања и заштите архивске грађе у овом привредном друштву а која ће омогућити ефикаснију примену новог Закона. За овај вид сарадње са ужичким Историјским архивом заинтересовани су многи ствараоци архивске грађе у категорији привредних друштава, којих је на подручју које покрива овај Архив, велики број.
Мирослав Дучић, архивски саветник истиче да је суштина новог Закона да се нормативно уреди област архивске грађе из чега произилази, између осталог, обавеза ствараоца архивске грађе да усвоје и примењују два нормативна акта. Први дефинише листу категорија докуменатарног материјала са роковима чувања и када надлежни архиви дају сагласност, овај документ се тек тада може примењивати. Други акт, правилник о канцеларијском пословању одређује процес настанка документа, заправо његовог евидентирања и архивириња у депо. Њиме се уређује и начин уништавања документације тако да стваралац архивске грађе не може сам уништавати одређену документацију, већ за то постоји процедура у којој ће после њиховог захтева, архиви давати сагласност за уништавање. Иначе, материјал се не може уништити без уписа у архивске књиге које представљају евиденцију архивског материјала. Према речима Дучића, за непоштовање Закона, односно, уколико стваралац архивске грађе не архивира материјал, не евидентира га у архивску књигу како је по Закону прописано и ако га уништи без сагласности надлежног архива, предвиђене су казне и за правна и одговорна лица.
Мирослав Дучић наводи да је првобитно рок за достављање у надлежни архив архивских књига, односно, евиденције архивираног материјала који је настао од почетка рада једног правног лица, био 30. април ове године. Заправо, ствараоци архивске грађе који су редовно достављали архивску књигу у протеклом периоду, они би доставили само архивску књигу за претходну годину, али према речима Дучића, више од 95 одсто њих то није радило па је на иницијативу Привредне коморе Србије, Министарство културе и информисања рок продужило до 30. априла 2022., док је рок за достављање нормативних аката померен до краја ове године.
Данијела Смиљанић, задужена за правне послове у „Импол Севалу“, која је на челу тима за имплементацију Закона о архивској грађи и архивској делатности у Друштву, наводи да нови Закон налаже бројне обавезе правним субјектима у вези са евидентирањем, означавањем, класификацијом, датирањем и архивирањем архивске грађе и документарног материјала.
-Наше предузеће, које је међу водећим у региону, на време је препознало значај заштите документарног материјала који ствара. Осим тога, „Импол Севал“ има дугу традицију у заштити архивске грађе и вођења архивског и канцеларијског пословања чији су почеци још у времену СОУР-а Ваљаонице бакра и алуминијума. Она је настављена и негује се и до данашњих дана, а сада је кроз примену новог Закона само унапређујемо, додатно организујемо, уређујемо и усклађујемо са новим прописима. Примена новог Закона и обавезе које он намеће, само су надоградња онога што ми већ поседујемо уз истовремено подизање свести запослених, посебно на кључним позицијама, о стварном значају документације – каже Данијела и истиче:
-Наш циљ је да на најбољи могући начин унапредимо чување и архивирање целокупног документарног материјала, да омогућимо несметани рад и будућим генерацијама. Са друге стране, имајући у виду да је „Импол Севал“ једна од највећих фирми не само у Златиборском округу већ и шире, сигурно да стварамо архивску грађу која је релевантна за локалну заједницу па и читаву нашу државу – истиче Данијела Смиљанић и подсећа на још једну значајну новину у Закону који осим документа на папиру, третира и електронски документ који је уз папирну форму, данас врло значајна докуметација, а архивска грађа се чува у облику у којем је и настала.
Према речима Мирослава Дучића, кроз правилник о канцеларијском пословању ствараоци архивске грађе дужни су да дефинишу и настанак и чување електронског документа. За архивирање и чување ове врсте докумената биће коришћена и искуства других земаља.
С обзиром на интересовање ствараоца архивске грађе, посебно из привреде, ужички Историјски архив планира још обука, а ако епидемиолошки услови буду дозволили, размишља се о организовању саветовања за већи број учесника.
Učitavanje komentara...