Археолог Марко Поповић, један од најбољих домаћих познавалаца средњовековних тврђава и градова, преминуо је у четвртак у 77. години.
Рођен у Ужицу 1944. године, школовао се у Београду, где је на Филозофском факултету магистритрирао и одбранио докторску тезу “Настанак и развој фортификације Београдске тврђаве”. Аутор је више од 200 стручних радова, био је научни сарадник Археолошког иститута, по позиву је одржао циклус предавања на универзитету у Паризу, а радио је на проучавању средњовековних градова, развоја војне архитектуре на подручју земаља некадашњег византијског света и, поред Београда, руководио истраживањима утврђења у Смедереву и Расу, те археолошка ископавања на више значајних локалитета попут Новог Брда, Студенице, Браничева…
Министар културе Владан Вукосављевић упутио је јуче телеграм саучешћа породици и сарадницима, наводећи да је Марко Поповић био “један од водећих српских археолога, неуморни истраживач националне културне баштине и врсни познавалац профане и сакралне архитектуре средњовековне Србије”.
“Вишедеценијски предани рад на расветљавању сачуваних трагова старих српских градова, утврђења, цркава и манастира, огледао се у његовој богатој библиографији која је постала незаобилазно полазиште за све садашње и будуће истраживаче”, навео је Вукосављевић и додао да српска археологија и историја остају “без једног од носећих научних стубова чије одсуство ће тешко бити надомештено”.





Učitavanje komentara...