Представа Р.У.Р. Росумови универзални роботи, по тексту Карела Чапека у режији Драгане Варагић биће премијерно изведена на сцени Народног позоришта Ужице 8.јуна. Ово је 557 премијера овог театра. Пројекат је подржало Министарство културе Владе Републике Србије.
“Нема мнго комада који измисле нову реч која постане саставни део језика. Један који је то урадио је Карел Чапеков “РУР: Росумови универзални роботи” који је имао своју премијеру пре 100 година у Прагу. Сваки пут кад употребимо реч робот да означимо хуманоидну машину, користимо реч која је настала у Чапековом комаду. Комад је био изузетно популаран у време када је настао и имао је и Бродвејску премијеру 1922. год. са поделом која је укључивала највећа глумачка имена тог времена…Наша данашња фасцинација вештачком интелигенцијом говори да је крајње време да се поново окренемо овом комаду.

Какав је то комад у ствари? Драмска дистопија која напада науку и технологију? Донекле…Ја не видим комад као анти-научни… Циљ Чапековог напада није технологија већ њено комерцијално искоришћавање. Оно за шта се Чапек залаже је да нова технологија не постане роб профитних мотива.”
Из чланка Мајкла Билингтона (највећег британског позоришног критичара) “Рат робова: После 100 година време је да поново играмо Чапеков РУР у позоришту” Гардијан, 7. јануар 2021.
„Постављање овог позоришног комада у ужичком позоришту временски се поклапа са појавом глобалног страха и гнушања пред идејом да се Вештачка Интелигенција може бавити духовним стварима као што је уметност. Осетили смо угроженост, можда и по први пут као врста. Да ли су људи ДОВОЉНО стваралачка бића, колико смо заиста оригинални а колико опонашамо, ко то краде од нас а да ми некада нисмо украли, и напокон: да ли самосвест, стваралаштво, а тиме и Душа могу настанити обличје које није Човеково? Чак и да је тако, шта нас, осим Ега и Нарциса, спречава да се томе радујемо?

Ако бриге, бојазни и страхове закопаваш, ту израстају мржња, гнев и осуда. Зато прићи и спознати непознато, па знати и умети ако до злоупотребе дође. А доћи ће неизбежно. Но, кад је већ тако, ухватити одмах на почетку свој крај и повући свим снагама. Могуће и добробит превагне“.
У представи играју Дејан Максимовић, Вања Ковачевић, Дивна Марић, Тијана Караичић Радојичић, Вахидин Прелић, Игор Боројевић, Хаџи Немања Јовановић, Бранислав Љубичић, Никола Пенезић, Александар Стојић и дечак Василије Савић.
Фото: Божидар Живановић





Učitavanje komentara...