Представа „Чудо у Шаргану“ премијерно је одиграна синоћ у Народном позоришту Ужице. 566. по реду премијером обележено је годину дана од смрти великана српске књижевности и Ужичанина, академика Љубомира Симовића.
Ово Симовићево дело постављено је на ужичку сцену после 13 година од претходне премијере. Режију потписује Бранислава Стефановић која је била задужена и за звучни простор ове поставке. Сценографију је осмислила Маријана Зорзић Петровић, а костиме Вишња Жилић. Дизајнер светла је Александар Росић. У представи играју Ивана Павићевић, Даница Љубичић, Ања Арнаутовић, Дејан Максимовић, Горан Шмакић, Слободан Љубичић, Хаџи Немања Јовановић, Вахидин Прелић, Бојана Зечевић, Никола Пенезић, Душан Радојичић, Јанко Радишић и Бранислав Љубичић.
Радња представе смештена је у шездесете године прошлог века на периферију Београда у кафану „Шарган“ коју посећују људи са друштвене маргине. Тако ће се у овој, како је назива један од ликова, „мишијој рупи“ срести људи разних занимања, од келнерице, демагога, лопова до проститутке, особности са наизглед малим жељама о топлом, породично ушушканом, грађанском животу обојеном малограђанским ритуалима, али и они са великим, политичким амбицијама због којих посрћу.
Међу њима, јасно ће се издвојити један, Просјак који тумара кроз време и јасно види оно што други не виде. Он схвата да је човеку довољно седам џепова, осми је вишак. Из тог вишка, како истиче, долазе зла у свету.
О сусрету са овим драмским делом Љубомира Симовића неколико дана пред премијеру говорио је глумац који игра поменуту улогу Хаџи Немања Јовановић, који је и уметнички директор НП Ужице.
– Глумцима је Симовић увек посебан изазов, и „Чудо у Шаргану“ и „Шопаловићи“. Када први пут имају сусрет са Љубиним текстом, то је увек нека топлина, милина и љубав, али Симовић је ипак вишеслојан писац и мора да се мало загребе, да се не остане на површини – рекао је Јовановић који игра својеврсну персонификацију Божје милости.
Редитељка Бранислава Стефановић током најаве премијере, приликом изложбе плаката Симовићевих комада који су изведени у ужичком позоришту, рекла је да ова представа неће давати одговоре већ поставити питања.
– Наша представа неће дати ниједан одговор, али ће поставити неколико питања. Једно од тих питања је шта је то чудо, а друго питање је шта је то чудо данас. Да ли у чудо верујемо, како оно може да нас спасе – казала је Стефановић која је редитељским решењем завршне сцене ово питање директно поставила присутној публици.
Публика је током трајања представе смештена на сцени, те је потирањем линије која одваја простор сцене од аудиторијума редитељка хтела још директније да укључи присутне у дешавања на сцени.
– Укинула сам смрт, зидове и време. Представа се игра на сцени. Публика је смештена на сцену тако да је у тај простор кафане на периферији Београда, где је смештено Симовићево „Чудо у Шаргану“, публика дошла заједно са глумцима – навела је Стефановић.
Глумачкој игри допринела је и Женска певачка група „Ера“. Чланице ове групе које су наступиле у представи су Ивана Цветковић, Љубинка Милићевић, Љубица Пећинар, Слађана Ђокић, Снежана Ћировић, Мирјана Којадиновић, Марина Шапоњић, Снежана Томић, Душанка Кнежевић и Љиљана Босиљчић.
Наредна играња „Чуда у Шаргану“ према месечном репертоару заказана су за среду и петак, 27. и 29. мај.
Učitavanje komentara...