Представљено репрезентативно “Рујанско четворојеванђеље” у Народној библиотеци Ужице

Репрезентативно фототипско издање “Рујанског четворојеванђеља”, прве  штампане ћириличне  књиге на старом српском књижевном језику на простору данашње Србије представљено је у читалишту Народне библиотеке у Ужицу. Ово издање је аутентични споменик раног српског штампарства којим  је сачувано сазнање о манастиру Рујан недалеко од Ужица,  монаху Теодосију и његовом издавачком подухвату у периоду од септембра 1536. до августа 1537. године.  .

Захваљујући Амбасади Чешке у Србијии Граду Ужицу достављене су копије оригинално сачуваног  примерка “Рујанског четворојеванђеља” које се налази у Народном музеју у Прагу, као део колекције старих књига Павела Јозефа Шафарика.

Уз подршку Града Ужица издавачи су Народна библиотека Ужице, Институт за српски језик САНУ и Народна библиотека Србије у оквиру пројекта “Ужице-престоница културе 2024”.

Приређивач “Рујанског четворојеванђеља”, технички уредник и аутор пропратне студије др Мирослав Лазић, из Института за српски језик САНУ рекао је да за претходно издање из 1987.године нису постојале техничке могућности као данас.

- На основу снимака из прашког музеја урађено је ово фототипско издање у колору. Снимке је добила Народна библиотека Ужице а рад на овом издању трајао је неколико месеци уз писање студије на основу истраживања јеванђеља - рекао је Лазић.

Директорка Народне библиотеке Ужице Душица Мурић истакла је да - књига је нешто што остаје као писани траг, а уз помоћ Града Ужица реализован је овај издавачки подухват и ово репрезентативно издање је у тиражу од 300 примерака, штампано је у ужичкој штампарији “Графичар”.

Координатор пројекта “Ужице престоница културе Србије 2024” Бранислав Митровић истакао је да ово је велики дан за Град Ужице и нашу државу Републику Србију.

- У години престонице Град Ужице уз помоћ наших пријатеља из Чешке амбасаде у Србији уз велику захвалност досадашњем амбасадору Томажу Кухти који је уложио огроман напор да бисмо ми добили скениране странице “Рујанског четворојеванђеља” , без икакве накнаде. Ова генерација има срећу да је добила прилику да покажемо свима да смо свесни чињенице да је један од најдоњих каменова наше државе управо “Рујанско четворојеванђеље”, а са друге стране да направимо један корак како би наше будуће генерације знале где смо потекли и одакле смо потекли и шта је и који је прави пут којим треба они да иду-нагласио је Митровић.

О подршци и помоћи Народне библиотеке Србије говорила је заменица управника Драгана Милуновић наводећи да су њени стручњаци својим знањем и радом  директно допринели да се пред нама нађе једно ново вредно издање.

- Ово је најстарија књига штампана на тлу данашње Србије и без ње се ништа не би поуздано знало о рујанском манастиру као културном средишту. Ово је и много више од тога јер може да се сазна управо из стручно приређеног фототипског издања. Судећи по исходу овако повезивање две библиотеке различите надлежности и једне прворазредне научне институције представља пуни добитак за српско писано наслеђе и путоказ како би требало приступити његовој промоцији и очувању-рекла је Милуновић

Др Виктор Савић, уредник  говорио је о раду на овом издању наводећи да је репрезентативно што доликује значају те књиге.

- У времену штампања Четворојевањђеља рујански манастир се налазио на територији Османског царства. Оно што обједињује старе штампане књиге је да су оне штампане за потребе Српске православне цркве, да су по тексту и намени црквеног карактера, језик српскословенски,  писмо и правопис црквени са српског истока.

Он је додао да ћемо схватити колики је значај овог јеванђеља јер је штампано и пре обнове Пећке патријаршије 1557.године, што значајно увећава величину његове појаве и обасјава личност монаха Теодосија, скромног штампара и доказаног борца за опстанак националне културе и духа.

Др Миланка Убипарип,рецензент објаснила је да се наслов изводи према називу њених главних садржинских целина из корпуса Светога писма четири јеванђелиста Матеја, Марка, Луке и Јована.

- У подухвату јеромонаха Теодосија и нама непознатих његових сарадника можемо наслутити тежњу за неговањем свести о очувању духовности на матерњем језику. У случају “Рујанског четворојеванђеља” један монах за нас и даље тајновит којем тек име знамо, знао је да слободу националног богослужења оживљену у далекој прошлости може сачувати само књигом и речју израженом матерним језиком. Издање новог факсимила Рујанског четворојеванђеља Град Ужице, библиотека Ужица и његови приређивачи предају ову књигу и у њој уткан поменути дух слободе на чување-истакла је између осталог Убипарип.

Др Владан Тријић, уредник додао је да свако фототипско издање је посебан догађај у култури а посебно у нашој. И служи не само да би сведочило о значају већ и о могучности за нова истраживања и сазнања о сопственој културној историји.

- Тако и прво фототипско издање из 1987.године навело је Светислава Мандића да успостави теорију да је књига штампана оловним словима, а не дрвеним како се век и по пре тога непрестано понављало и мислило. И сада је студијом нашег колеге Лазића коначно и доказано-навео је Тријић.

Теодосије је радио свој посао у време када су текстови умножавани и дељени руком. Рукописна књига је представљала узор у садржинском, суштинском, естетском, формативном, како се прави једна књига, а штампана књига се угледала на то.

- Сваки детаљ једног појединачног примерка може да баци светло на читаво издање, посебно када је у питању “Рујанско четворојеванђеље” о коме се поузадано мало зна-закључио је Тријић.

Сачувана су само четири примерка Рујанско четворојеванђеља целовита у Прагу и Санкт Петербургу и два фрагмента који се данас чувају у Београду.

У публици су представљању фототипског издања присуствовали ученици историјске секције Ужичке гимназије и Техничке школе “Радоје Љубичић”.