Индија као земља чула, знања и порекла и стварна Индија која се јавља у путописним и дневничким остварењима, укратко је описана монографија „Где ружа и лотос цвета: слика Индије у српској књижевности и култури 19. и 20. века“, која је представљена у Народној библиотеци Ужице. Поред аутора проф. др Немање Радуловића, о књизи су говориле и доц. др Александра Бјелић и проф. др Љиљана Костић.
„Монографија ‘Где ружа и лотос цвета: слика Индије у српској књижевности и култури 19. и 20. века’ није љубавни роман, већ студија из историје српске књижевности и културе. Она се може представити као наставак и синтеза досадашњих ауторових истраживања народних приповедака, чије проучавање је уско везано за индијску приповедну традицију. С друге стране, индијске теме блиске су и његовом проучавању езотеризма, о чему је објавио две монографије и зборник радова. Када све наведено имамо у виду, слободно можемо рећи да ова обимна студија представља континуиран допринос академском проучавању индологије у националној историји књижевности“, истакла је доц. др Александра Бјелић.
Композиционо, монографија се састоји од шест целина, међу којима су историја проучавања санскрита у српској филологији, слика Индије у српској књижевности 19. и 20. века, панхуманистички комплекс идеја који покрива низ тема, од антимодернизма, преко културног оптимизма, до политичких конотација, а последње поглавље посвећено је односу који је српска међуратна интелигенција имала према Гандију.
Професор др Немања Радуловић рођен је у Београду 1978. године. Основну и средњу школу, факултет, као и магистарске и докторске студије завршио је на Филолошком факултету у Београду, где ради као редовни професор на предмету народна књижевност.
Učitavanje komentara...