„Никола Тесла и лепотица на Ђетињи“ назив је првог ужичког стрипа, издања Градског културног центра, који је представљен на завршници 4. Ужичких стрип-сусрета.
Стрип је рађен према сценарију писца Драгана Р. Филиповића, док је цртеж дело Сабахудина Мурановића Мурана, а графичко обликовање потписује академски вајар Филип Баралић.

Сценариста Драган Р. Филиповић каже да није било ништа природније него да главни јунаци првог ужичког стрипа у 21. веку буду Никола Тесла и наша хидроцентрала „Под градом“. Истиче да је основна идеја била да се повежу кључни тренуци из Теслиног живота, укључујући и онај када је у Будимпешти, рецитујући Гетеове стихове, замислио обртно магнетно поље – основу електрификације савременог света.

– Тесла је функционисао у тројкама, и покушао сам да „покупим“ најважније тачке из његовог живота – од детињства до зрелог доба – и уклопим их у причу о епохалној градњи ужичке хидроцентрале – објашњава Филиповић.
Стрип-цртач, илустратор и карикатуриста Сабахудин Мурановић подсећа да је о Тесли већ снимљено много филмова, нацртано стрипова, постављено представа…

– Трудили смо се да будемо препознатљиви, али и другачији, и пре свега едукативни. Ма колико да се говорило о Тесли, личности светског формата, увек има нешто ново да се каже. Лично сам се највише интересовао за његов духовни живот и кроз цртеж покушао да прикажем ауру коју је поседовао – каже уметник родом из Пријепоља, и додаје да је за њега главни стваралачки подстицај била управо ужичка хидроцентрала, бисер на Ђетињи.
Директор ГКЦ-а Филип Баралић истиче да је промоција стрипа о Тесли и лепотици на Ђетињи круна још једног успешног Ужичког стрип-фестивала, посебно после године када је Ужице било проглашено престоницом културе Србије.

– Ове године фестивал обезбеђује континуитет. Коначно можемо да се бавимо савременим и експерименталним стрипом, а и најмлађа културна установа у Ужицу сада се уписује у историју као издавач првог ужичког стрипа. Тесла је инспирисао многе уметнике, а овај стрип нас води кроз његов живот у краткој форми, писаној језиком који читаоци могу да разумеју и кроз који могу да осете дух Ужица и начин размишљања људи овог краја – додаје Баралић.
Посебна захвалност аутора припада удружењу „Тесла на Ђетињи“, које је својим дугогодишњим радом и доприносом очувању ужичке хидроцентрале допринело настанку ове књиге, која ће, према мишљењу стваралаца, добро комуницирати са свим генерацијама, посебно младима.
Ужичанка Марина Тасић добитница је награде Ужичких стрип-сусрета за најбољи стрип-каиш у категорији старијег узраста, док је у категорији млађег узраста награђена ученица седмог разреда ОШ „Слободан Секулић“, Катарина Миленковић.

Марину Тасић љубав према цртању прати од детињства, када је читала „Микијев алманах“ и „Политикин Забавник“, а касније и „Алана Форда“, који је обожавао њен ујак. Награђени стрип-каиш резултат је њеног вишегодишњег учешћа на ужичком фестивалу стрипа.

– Увек сам се трудила да сваке године направим свој најбољи рад. Мој стрип-каиш је минијатуран и обухвата три дела. Идеја ми је била да кроз цртеж представим стихове једне песме – испричала је ова непосредна млада Ужичанка, чија интересовања укључују и медије и комуникацију.
Током последње фестивалске вечери представљена је и књига „Повратак дивљине“ уметнице Јане Адамовић, која носи француску титулу Витеза уметности. Књигу је објавио београдски издавач „Дарквуд“.

Реч је о илустрованој књизи која упозорава, буди свест и подстиче озбиљно промишљање о еколошким проблемима. Истовремено је и „суморна и пуна наде“, причајући причу о ономе што је човечанство изгубило у име прогреса. „Повратак дивљине“ је Јанин деби на америчком тржишту, а цртежи су рађени према сценарију награђиване списатељице Девин Грејсон из Северне Калифорније, која иза себе има више од две деценије рада на стриповима и графичким романима.

У холу ГКЦ-а до 9. маја отворена је и изложба експерименталног стрипа „Цареви младић“ уметнице Драгане Купрешанин.





Učitavanje komentara...