Представљен двоброј часописа Градац посвећен ЕКВ-у

У Народној библиотеци представљен је двоброј часописа „Градац“ посвећен Екатарини Великој, који је приредио Марјан Чакаревић.

Екатарина Велика била је један од најпознатијих и најутицајнијих бендова на простору бивше Југославије, као представник „таласа новог тамног романтизма“. Окосницу бенда чинили су гитариста и певач Милан Младеновић, клавијатуристкиња Маргита Стефановић и басиста Бојан Печар.

Приређивач Марјан Чакаревић каже да је свако од чланова ЕКВ-а „аутентична уметничка амбиција“ и да је то оно што ЕКВ издваја од осталих бендова из периода осамдесетих.

– Бенд не постоји тридесет година и оно што се мени искристалисало као утисак јесте да је ЕКВ бенд који је остао у пуном сјају своје славе, која се надограђује утицајем који и данас има и који је комбинација етике и естетике – наводи Чакаревић.

Кључни разлог који га је руководио да приреди број посвећен ЕКВ-у јесте почетак рата у Југославији и то како се ко на тадашњој музичкој сцени односио према њему.

Истиче да су, од читаве сјајне екипе бендова из осамдесетих које смо сви волели, Милан Младеновић и Екатарина Велика „најпрецизније рекли оно што је тада, у кризи, требало рећи, бранећи универзалне вредности у музици“.

– Они нису само рекли ‘ми смо против рата’, већ су то музички релевантно и отпевали – каже Чакаревић уз речи да су од бендова из тог периода „Хаустор и Екатарина Велика до краја остали уметност“.

У текстовима који се премијерно објављују у овом двоброју „Градца“, приређивач каже да је о визуелном идентитету писала историчарка уметности Ана Кнежевић, о историји рецепције историчарка књижевности Зорана Симић, поетиком групе бавио се Драган Ђорђевић, Слободан Георгиев у есеју пише о 1991. и ко се где нашао, писац Саша Илић истражује историју настанка песме „Америка“, а Марко Погачар о једном од најзначајнијих албума ЕКВ-а – „С ветром у лице“.

Током разговора о темату часописа „Градац“, чији је медијатор био књижевник Зоран Јеремић, било је речи и о поезији Милана Младеновића.

– Милан за себе каже да није песник већ текстописац, и његове песме не можемо читати док не слушамо Милана како пева, али су његови текстови неупоредиви и остају једни од највећих – наводи Чакаревић.

За музички део промоције био је задужен Жељко Димитријевић Банат.

Фотографије у часопису дело су Горанке Матић, а графичко решење потписује Растко Кукић. Познати књижевни часопис, који издаје истоимено Уметничко друштво из Чачка, до сада је као тему из света музике имао једино број посвећен Џиму Морисону.