Др Јованка Чубрило, педијатар пулмолог-алерголог добила је повељу Српског лекарског друштва за изузетне резултате у дужем временском периоду на унапређењу медицине, науке и струке, као и остваривању циљева и задатака друштва.
Повеља је највиши степен признања које додељује Српско лекарско друштво једном годишње за постигнуте резултате у области медицине.
О стручном и дугогодишњем раду највише говори податак да је др Чубрило признање добила испред 7500 педијатара у Србији. Повеља јој је уручена у Дому лекара Србије у Београду. О утисцима са доделе, младим лекарима, здрављу деце и другим животним питањима изнела је своје ставове за “Вести”.
-У овој атмосфери општег неповерења у лекаре и става да је сваки неповољан исход лечења последица лекарске грешке, ово признање даје одређену одговорност, срећу и понос. Младе колеге на додели рекле су ми да после мојих речи ”виде светло у тунелу које се јавља у медицини”. Ово признање нисам добила зато што сам млада, имам плаве очи и активна сам у другим сферама, већ због свега што треба да краси једног лекара а то је стручност, честитост и саосећајност према болесном човеку-навела је др Чубрило.
На додели признања упитала је да ли су достојни наследници наших великана српске медицине Владана Ђорђевића, Суботића, Батута....
-Желим да то будемо. Нећу се освртати на моју генерацију већ желим да држава Србија буде лепо, добро место за младе лекаре да остану овде да раде.Ови који одлазе желим да стекну знања и да се врате, а они који су тренутно у иностранству нека позову своје колеге на два -три месеца на усавршавање-.
Др Чубрило додаје да када је отишла у пензију постојале су различите могућности. Многе њене колеге пензију доживе као велику трагедију, а у ствари пензија је како каже“лепота живота”.
-Дочекају је само они који напуне одређене године, а ја не могу да бацим своје знање у реку и да га даље не преносим. У медицини је битно знање и искуство и зато сам одлучила да прихватим понуде својих колега тако да радим у Дијагностичком центру др Луне у Ужицу, а на Златибору у ординацији др Зоре Вермезовић, наводи наша саговорница.
Из своје дугогодишње каријере издваја да је увек имала став и није глумила неку другу личност. Поноси се што је чистог образа изашла из ужичке болнице и што је особље са Дечијег одељења увек позива када нешто славе.
-Важно је шта сте оставили иза себе, а ствари имају онакав облик какав им ми дамо.Оставила сам позитиван траг, али мој пут није био лак. Први сам школовани дечји пулмолог у западној Србији, прва сам увела “пумпице” што није било нимало лако, смањила сам и бројне одласке деце у велике центре и увела превенцију.-
Рад у медицини захтева партнерски однос лекара и пацијента и није пуко преписивање лекова. У свету сам видела како се ради и то знање сам донела у моју земљу.
У разговору истиче да су нам веома важни млади лекари који остају овде, да посао треба да им пружи материјалну сатисфакцију или унутрашње задовољство, међутим, они немају ни једно ни друго.
Младим лекарима који су отишли поручује да жели да стекну знање у иностранству, а кад се створе услови да се овде врате. Како каже не можете знати “колико сте паметни и лепи” ако је ваша релација Ужице-Београд и обрнуто. Морате отићи у свет да видите како се ради. Много пута је боравила у различитим клиникама, а сада новости у медицини прати свакога дана јер добија по два чланка са медсцапе педиатрикс.
Др Чубрило била је председник подружнице Српског лекарског друштва у два мандата и у том периоду подружница је проглашена за најбољу у земљи. Снима емисије за youtube, пише за Политику, Данас...
Посебно истиче да о здрављу деце мора да се води рачуна. Данас је најтежа функција бити родитељ. Лакше је владати државом, општином него својом децом. Садашње мајке не раде осам сати него раде до бесвести, деца су препуштена сама себи. Времена су се променила једно је виртуела стварност а друго реалан живот.
За лекаре наводи да жели да у Србији остану да раде, имају са чим, буду материјално награђени као што је она била награђена у прошлом веку.
-Са друге стране никада не бих била срећна да проносим печено прасе кроз “концентрациони логор” јер лекар и свештеник треба да деле судбину свога народа-.
Када говори о данашњем лечењу наводи да су се времена променила.Некада се само са здравственом књижицом улазило у здравствене установе. Лично сматрам да треба да се води политика као у цивилизованом свету. Сви који раде треба да одвајају новац за здравствени фонд, па да бирамо где ћемо да се лечимо и трошимо те паре.
Зато на на крају разговора поручује чувајмо своје здравље да нам лекари требају што мање.
Učitavanje komentara...