Потврда да је на добром путу

Вања Ковачевић је „динамички, експресивно избрусила лик младе антагонисткиње која плени сва чула публике“, писало је у образложењу стручног жирија који је једногласно доделио глумачку награду младој ужичкој глумици на 59. Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ у Зајечару за улогу Верочке у представи „Месец (дана) на селу“ И. С. Тургењева, у режији Милана Нешковића, а у извођењу Народног позоришта Ужице.

Једногласном одлуком стручног жирија 59. Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ који је прошле седмице завршен у Зајечару, глумачку награду добила је чланица ужичког глумачког ансамбла Вања Ковачевић за улогу Верочке васпитачице у представи „Месец (дана) на селу“ Ивана Сергејевича Тургењева, у режији Милана Нешковића. У образложењу награде се наводи да је Вања Ковачевић „динамички, експресивно избрусила лик младе антагонисткиње која плени сва чула публике“.

Млада глумица, Ужичанка, Вања Ковачевић, награду која ју је баш обрадовала, није очекивала.

-Ова награда ми много значи као велико признање и као потврда да сам на добром путу. Рад на представи је био веома леп, сви смо уживали. Дивно смо сарађивали са редитељем Миланом Нешковићем, трудили смо се, тако да се сав тај рад и труд исплатио – каже Вања која је и сама на крају завршеног посла била задовољна како је изградила лик васпитачице Верочке.

-За глумца грађење лика у позоришној представи никада се не завршава. Лично осећам да сваким играњем представе увек направим помак, да напредујем, тако је и ова улога од премијере до сада прешла нови пут. Док сам градила лик на пробама било ми је веома забавно. Верочка је 17-годишња девојчица, врло наивна, гледа свет невиним, дечијим очима, али доживљава велико разочарење и то је велики преломни тренутак у представи. То је за мене као глумицу било веома изазовно, али уз помоћ редитеља и целе глумачке екипе избегла сам неки притисак и напор у целом процесу рада који уопште нисам осетила, јер је све текло лепо – каже Вања. Све досадашње улоге, а није их мали број, Вања игра искрено и с љубављу. Волела би да једног дана заигра у неком од комада британско - ирског писца Мартина Макдоне који је познат по апсурдном црном хумору који јој је, како наводи, веома близак.

Вања Ковачевић је 2018. године завршила Академију уметности у Новом Саду у класи професорке Јасне Ђуричић. Њена прва представа у којој је заиграла и пре него што је уписала Академију са члановима школе глуме коју је водила ужичка глумица Тања Јовановић била је „Смећарник“, К. Пешевског. Улоге у ужичком позоришту почеле су да се нижу после завршене Академије, почев од представе „Посета“ рађене по мотивима драме „Посета старе даме“ Ф. Диренмата у режији Немање Ранковића. Вању смо гледали и у најновијој представи „Р.У.Р“, Карела Чапека у режији Драгане Варагић чија је премијера била недавно. Иако није у сталном радном односу, тренутно игра значајне улоге у пет представа које су на репертоару позоришта у којем је прво била ангажована на замени глумице која је била на породиљском одсуству, затим је једно време била хонорарни сарадник и сада има уговор на шест месеци.

Подсећања ради, на 26. Југословенском позоришном фестивалу – Без превода, одржаном 2021. године, стручни жири је доделио награду за најбољу представу представи „Три зиме“, Тене Штивичић, у режији Јасне Ђуричић , у продукцији Позоришта „Промена“ Нови Сада у којој је играла и Вања Ковачевић са својим колегама са класе. Тада је ансамбл ове представе стручни жири наградио Ардалионом за најбољег младог глумца и наградом Политике „Авдо Мујчиновић“.

Иначе, на 59. Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ у Зајечару, жири критичара фестивала одлучио је да награду округлог стола критике за најбољу представу у целини од седам колико их је приказано у такмичарском програму, додели представи Народног позоришта Ужице „Месец (дана) на селу“ Ивана Сергејевича Тургењева, у режији Милана Нешковића. У образложењу одлуке наводи се, између осталог, да је ова представа „једина у потпуности одговарала на захтевне критеријуме који се првенствено односе на друштвено релевантну тему текста, ангажујућу драматургију, аутентичан редитељски поступак и ансамбл глумачку игру у којој нема слабог места“.

Овом редитељу је стручни жири фестивала доделио награду за најбољу режију, али за представу „Сан о завичају (Невиђено фолк сновиђење)“, Ивана Велисављевића, а у извођењу Народног позоришта Ниш, коју је прогласио и за најбољу представу у целини.