Све мање људи живи у селима, 2011. године у ужичким селима је живело 19.000 становника, а сада испод 11.000 – упозоравајући је демографски податак који за “Вести” износи помоћница градоначелника Ужица задужена за популациону политику, Мирјана Радивојчевић.
Свако четврто село у Србији на путу је нестајања, јер броји мање од сто становника. Слична судбина не заобилази ни ужичка и која се суочавају са природним одумирањем и у којима преовлађују старачка домаћинства. Креманци се сећају половине шездесетих када је у њихову школу ишло 800 ђака, а протеклих пар година имали су само два првака. Како би избегли катастрофу у нашим селима потребно је више асфалтираних путева, градска вода, канализација, амбуланта, апотека и најважније више младих пољопривредника од чије производње зависи и опстанак града и наше здравље. Није исто јести свеже воће и поврће из Лужничке долине или куповати по маркетима, пити млеко са Таре или јести суво месо, сланину, пршуту или овчју стељу из Качера. Млади са којима смо разговарали желе да се баве пољопривредом, али додају поред улагања потребни су и неки други услови поред инфраструктуре. Желе да се боре за сваку учитељицу и ђака ма колико била мала бројност разреда на селу. Било би лепо после низа година када се јагоде за извоз из Бјелотића више не би труцкале по друму до откупног места и када би Биоска имала више воде за напајање стоке и развој козарства што би користило и малини. Кроз пројекат “Села без дечјег осмеха” желимо да вам испричамо и приче о примерима добре праксе, али и поновимо стару истину да и на селу свако тражи своје друштво и да су за дечју игру потребни другари. Многи Ужичани баве се пољопривредом и одлазе на своја имања свакодневно, живе у граду баш због деце која у селу немају своје вршњаке и због вртића и школе. О демографским кретањима у ужичким селима бележимо и следеће податке.
Град Ужице је јединица локалне самоуправе у Златиборском округу на западу Србије. Простире се на површини 667 квадратних километара. Град Ужице у свом саставу има Градску општину Севојно и 30 месних заједница. Према попису из 2011. године град Ужице има 78.040 становника и најнижи природни прираштај у Златиборском округу.
Каква је ситуација са селима, да ли долази до наглог смањења броја становника?
Ако се посматрају одвојено сеоска насеља уочава се константни пад броја становника. И у урбаној и у руралној средини евидентан је тренд исељавања. У градској средини исељавање највише подржавају млади старости 20-24 године (57,6 одсто). Исти случај је и са исељавањем са сеоског подручја, с тим што је ту проценат исељавања младих од 20-24 године старости, нешто нижи 38,8 одсто. Све мање људи живи у селима, 2011. године у ужичким селима је живело 19.000 становника, а сада испод 11.000 становника.
Бољи квалитет живота, веће шансе на тржишту рада и развијање социјалне услуге подстичу миграциона кретања женског становништва од села ка граду. Економски положај жена је неповољан, а приступ услугама од значаја, за оснаживање економске партиципације изузетно је ограничен. У поређењу са сеоским мушкарцима, међу сеоским женама веће је учешће неактивних и незапослених. Међу незапосленим женама (55 одсто жена према 39 одсто мушкараца), чак 56,6 одсто је запослено у пољопривреди. Поред тога, запосленост у пољопривреди готово у потпуности се одвија у оквиру домаћинства (тек 2 одсто ангажованих ради у свом домаћинству). Услуге подршке запошљавању, јачању економских потенцијала жена и њихових домаћинстава изузетно су слабо доступне у руралним областима. Чак 76 одсто незапослених жена није чуло ни за једну активну меру тржишта рада, а тек 13 одсто је учествовало у неком од програма Националне службе запошљавања и оценило да ови програми нису повећали њихове могућности да се запосле. Програми подршке пољопривредној производњи намењени су газдинствима, а жене се ретко налазе у улози носиоца пољопривредног газдинства, због чега не могу самостално да конкуришу за ове програме.
За села са дечјим осмехом потребни су кораци који би водили том циљу...
У градским и руралним срединама имамо феномен недовољног рађања деце, односно имамо негативан природни прираштај, више људи умире него што се роди. Остварење циља већег рађања подразумева спровођење више мера: ублажавање економске цене подизања детета, усклађивање рада и родитељства, снижавање психолошке цене родитељства, очување и унапређење репродуктивног здравља, решавање проблема неплодности, ка здравом материнству, популациону едукацију и активирање локалне самоуправе.
Изградњом инфраструктуре – путева, водовода, поправком атарских путева Град улаже у сеоске месне заједнице. Субвенције које је Град пружио ужичком селу увећавају се сваке године и у 2020. години износиле су 30 милиона динара за пољопривреду, 55 милиона динара за асфалтирање сеоских путева 10 милиона динара за атарске путеве и 25 милиона динара за водоводе у селима. Сеоске школе на територији града имају децу предшколског узраста и децу основце: Кремна, Мокра Гора, Биоска 103, Равни, Дрежник, Никојевићи 112, Трнава, Каран, Луново Село, Рибашевина 166, Крвавци, Злакуса 186. Сврха свих ових улагања је да се што више породица врати у наша села и резултати на том пољу су већ видљиви.
Субвенције које је Град пружио селу у 2020. години
30 милиона динара за пољопривреду
55 милиона динара за асфалтирање сеоских путева
10 милиона динара за атарске путеве
25 милиона динара за водоводе у селима
Кремна, Мокра Гора, Биоска 103
Равни, Дрежник, Никојевићи 112
Трнава, Каран, Луново Село, Рибашевина 166
Крвавци, Злакуса 186
Трагедија
Све нас је дубоко потресла погибија тринаестогодишње девојчице у Луновом Селу која се враћала из школе и за чији се живот у порти Беле цркве каранске молило преко триста Ужичана. И овом приликом захтев надлежнима да повећају безбедност деце и на сеоским саобраћајницама како се овакве трагедије више никада не би догодиле.
Пројекција кретања становништва 2002-2025. године на подручју Града Ужица која је део Просторног плана из 2010. године од кога је протекла деценија и ситуација на терену свакако је само лошија
ПРОЈЕКАТ „ВЕСТИ“ “СЕЛА БЕЗ ДЕЧИЈЕГ СМЕХА” СУФИНАНСИРА МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
СТАВОВИ ИЗНЕТИ У ПОДРЖАНОМ МЕДИЈСКОМ ПРОЈЕКТУ НУЖНО НЕ ИЗРАЖАВАЈУ СТАВОВЕ ОРГАНА КОЈИ ЈЕ ДОДЕЛИО СРЕДСТВА
Učitavanje komentara...