„Последња дворска стража“ у Дрежнику

-Стати не смемо, у Дрежнику је сваке године нешто ново и тако ћемо и наставити-истакла је Нада Обрадовић, председница Удружења „Митрополит Јосиф Цвијовић“ из Дрежника

Удружење „Митрополит Јосиф Цвијовић“ из Дрежника, Историјски архив Ужице и породица Вукотић из Дрежника организовали су промоцију књиге „Последња дворска стража“ Борише Вукотића коју је приредио Жељко Марковић, директор Историјског архива Ужице. Књига је публикована уз подршку Града Ужица, а рецензенти су проф. др Радојица Лазић и др Маријана Мраовић из Војног архива. На Велику Госпојину 28. августа у свечаној сали старе школе задужбине Игњата Даничића обједињени су верски празник, просвета и култура. У Дрежнику су се окупили потомци Борише Вукотића, Дрежничани и гости којима је представљено ово мемоарско дело јединствено по начину казивања и садржини.

-Ова књига не изискује пажњу само локалне читалачке јавности и историографије већ има шири карактер не српски, већ југословенски. Све у овој књизи је прича о том југословенском простору и то што се дешавало рефлектовало се кроз живот једног Дрежничанина који је то пренео у свој рукопис. Овом књигом Бориша Вукотић подигао је себи споменик не само овде у Дрежнику-рекао је приређивач Жељко Марковић.

Марковић се говорећи о књизи захвалио и Народној библиотеци јер се рукопис прво нашао код њих, као и Уметничкој школи на сарадњи јер је илустрације у књизи урадила ученица Лидија Милосављевић.

Др Маријана Мраовић, рецензент из Војног архива из Београда рекла је на промоцији да су мемоари Борише Вукотића под називом „Последња дворска стража“писани много година касније после завршетка Другог светског рата и голготе на Голом отоку која је обележила живот аутора и живот и смрт многобројних родољуба немоћних да се ослободе из тамнице доживљених страхота.

-Мемоарско дело је значајан историјски извор првог реда за проучавање друштвене и социјалне климе посебно на локалном нивоу у међуратном периоду пред почетак Априлског рата, живота и рада припадника Војске Краљевине Југославије у заробљеништву у немачким логорима, потом ратног и поратног времена из угла симпатизера и касније опредељеног припадника комунистичког покрета. Веома битна чињеница је интензитет емоција које је аутор имао према проживљеним догађајима, посебно на Голом отоку-прецизирала је Мраовић.

Она наводи да Бориша Вукотић прецизно износи детаље регрутације у Ужичком војном округу све до напредовања до места ађутанта команданта Краљеве гарде на крају обуке. Прича о демонстрацијама 27.марта 1941.године, Априлском рату и почетку судбине заробљеника и страдалништву главног актера и његове најуже околине, прва запажања о комунизму и комунистима. Својеврсно страдање кроз сведочења Вукотића остаје забележено и сачувано, а за ширу јавност лепо написано дело.

Проф. др Радојица Лазић, рецензент из Београда обраћајући се великом броју присутних истакао је да Дрежник има пуно значајних људи, а један од њих је и Бориша Вукотић.

-Ако нешто није записано, бива заборављено и зато захвалност породици, потомцима Борише Вукотића који су смогли снаге и дали тај рукопис. Посебно ме фасцинирало на који начин и са којом лакоћом је он у позним годинама свог живота то писао. Његови записи остаће у аманет културолозиома, историографима и свим другим научним делатницима који се на било који начин баве овом облашћу-закључио је Лазић.

Ратко Трмчић, члан Градског већа за образовање, културу и спорт поздравио је присутне у име Града истичући значај одржавања ове промоције у сеоској средини.

-Морамо да чувамо нашу традицију и културу која је стуб државе, да је негујемо за будућност и млађе генерације,-рекао је Трмчић. Милош Туцовић, председник Удружења Ужичана у Београду најавио је организовање промоције ове књиге и у престоници. Посебно се осврнуо на рад Удружења „Митрополит Јосиф Цвијовић“ на чијем челу је Нада Обрадовић, секретар Мићо Ристановић и сви ви који сте заједно са њима, носиоци сте бројних дешавања у овом селу. Једно од њих је и ова промоција књиге, рекао је Туцовић.

Нада Обрадовић, председница Удружења „Митрополит Јосиф Цвијовић“ на окупљању Дрежничана и гостију из Београда и других места истакла је да јој је срце пуно захваљујући њиховом доласку. Велику захвалност упутила је и директору Историјског архива Жељку Марковићу са жељом да још неки Дрежничани буду представљени широј јавности.

-Стати не смемо, у Дрежнику је сваке године нешто ново и тако ћемо и наставити-истакла је Обрадовић.

У оквиру програма промоције коју је водио Милован Мићо Ристановић, секретар Удружења, своје стихове говорила је Љиљана Браловић, песникиња. Она је лепотом рецитовања и стихова песама изазвала дивљење публике у Дрежнику.

Промоција је била прилика и да се представе туристички потенцијали и лепота села Дрежник уз очекивање да се бити настављена улагања ради све већег броја посетилица.

Унуци Марко и Маја са ћерком Милом

Марко Вукотић, унук Борише Вукотића рекао је да им је драго што су успели да се кроз ову књигу мало одуже деди Бориши. Прошло је 21 годину од његове смрти а он је својим сећањима оспео да нас овде окупи. Захвалио бих се прво мојој мајци Бранки Вукотић која је прва почела да прекуцава овај рукопис и пуне четири године је радила на томе. Она је најзаслужнија што рукопис није завршио у дединој соби већ у књизи. Захваљујем се и Жељку Марковићу и Архиву на сјајно обављеном послу који је препознао значај овог писања и покренуо све. Ми као породица не бисмо могли да урадимо оваки квалитетну књигу која би красила све ваше домове. Можда би направили неку скромнију књигу, али деда би био поносан на све ово како изгледа и шта смо урадили. Захвалан сам и Удружењу „Митрополит Јосиф Цвијовић“ које нам је омогућило да у овом лепом амбијенту одржимо промоцију-нагласио је Марко.

Промоцији књиге присуствовала је и унука Маја са ћерком Милом. У књизи Бориша Вукотић на питање Маје „Деда, шта то пишеш? Одговара јој :“Када будеш велика и научиш читати и писати, ти ћеш то читати“. Маја је тада имала пет година.