Слика је до сада два пута излагана и то на изложбама „Из збирки Народног музеја“, 1986/1987. године и „Благо из депоа“, 2016. године
Кроз доста пута поменуто и дефинисано дело у националној историји уметности, сликарство Уроша Предића увек привлачи пажњу. Тако и код нас, у Народном музеју Ужице, једна од вреднијих слика, уметнички и ауторством, је „Портрет девојке“, рад овог чувеног српског сликара. Овај неидентификовани женски портрет девојке/жене у касним двадесетим годинама је инв. бр. 58 у Уметничкој збирци НМУ и димензија је 55х46 цм, рађен у техници уља на платну, потписан „У. П. 1941“, односно настао је 1941. године. Слика је до сада два пута излагана и то на изложбама „Из збирки Народног музеја“, 1986/1987. године и „Благо из депоа“, 2016. године.
У сликарском опусу Уроша Предића (1857‒1953), једног од главних представника академског реализма, највише су заступљени портрети, иконографија, жанр и историјске композиције, ређе предео и само један акт. Урош Предић је урадио и серију чувених портрета више председника Српске академије наука и уметности. Након завршене гимназије, панчевачке реалке, која је касније названа по њему, 1876. године одлази на сликарску академију у Беч као стипендиста Матице српске. Изучавао је сликарство, као и Паја Јовановић, код чувеног професора Грипенкерла. Уметничку академију у Бечу завршио је 1880. године. Основао је друштво српских сликара „Лада“ (1904), чији је први председник и члан. Један је од оснивача Удружења ликовних уметности (1919) и његов први председник. Био је почасни члан Матице српске, а дописни члан Српске краљевске академије постаје 1919. године, редовни пак 1920.
У Народном музеју Ужице, на нашем „Портерету девојке“, у питању је портрет женске особе у попрсју, сликан из анфаса. Инкарнат је светло ружичаст, коса је смеђа са раздељком на средини и са љубичастом траком у коси. Модел носи хаљину љубичасте боје. Позадина слике је зелена. Солидност технике овога женског портрета је неоспорна и велики број пута приказана кроз дело Уроша Предића, али се мора приметити да је дело уопштено и дефинисано кроз призму естетике улепшаног буржоаског реализма имплементираног у портретни приказ богатијег сталежа грађанског друштва у првој половини XX века.
Марко Ђурић виши кустос, историчар уметности
Učitavanje komentara...