У ужичком Наридном позоришту у четвртак, 8. јуна, изведена је 557 премијера, „РУР: Росумови универзални роботи“ Карела Чапека, у режији и адаптацији Драгане Варагић.
Коришћени су разни преводи ослоњени на превод Ненада Ј. Илићаа, а сарадник драматург је Слободан Обрадовић. Сценографију је урадила Лана Шкундрић (асистентица сценографкиње Маријана Зорзић Петровић), а костимографију Велимирка Дамјановић (асистентица костимографкиње Бојана Костадиновић). Композиторка је Ирена Поповић Драговић, кореографија Исидора Станишић, дизајнер звука је Никола Пејовић, а дизајнер светла Александар Росић.
У представи играју Дејан Максимовић, Вања Ковачевић, Дивна Марић, Тијана Караичић Радојичић, Вахидин Прелић, Игор Боројевић, хаџи Немања Јовановић, Бранислав Љубичић, Никола Пенезић, Александар Стојић и дечак Василије Савић.
Днашња фасцинација вештачком интелигенцијом говори да је крајње време да се поново окренемо овом комаду, написао је између осталог Мајкл Билингтон, један од највећих британских позоришних критичара и наводи да се Чапек залаже да „нова технологија не постане роб профитних мотива“ и да комад није анти-научни, јер не напада технологију већ „њено комерцијално коришћење“. Комад „РУР: Росумови универзални роботи“ Карел Чапек је написао 1920. године, имао је премијеру пре једног века у Прагу, и у њему је употребио нову реч, робот, која је постала саставни део језика. Комад је био изузетно популаран када је написан, а Бродвејску премијеру је имао 1922. године са поделом која је укључивала највећа глумачка имена тог времена.
„Није без хумора ова Чапекова прича која се дешава на острву на којем је највећа фабрика на свету за производњу робота, где човек производи роботе по угледу на себе. Идеја је да служе да би де човек ослободио тешког рада и посветио свом усавршавању. Али... „Људима који имају идеје не треба дати власт“, каже Чапек у комаду.
Чапеков комад, један од првих дела написан у научно – фантастичном жанру, није више научна фантастика. Живимо парадокс да је технологија омогућила невероватне облике комуникације, а наша способност да их апсорбујемо и процесуирамо се смањује. Да ли смо се „роботизовали“? Да ли знамо који је данас дан рата у Украјини, и шта то уствари значи или је то постао само број? Да ли знамо за атомски сат и да су атомски научници подигли ниво опасности од нуклеарног рата у последњих неколико месеци? Да ли знамо да је 500 највећих научника света потписало петицију за мораторијум на шест месеци на развој вештачке интелигенције јер се боје да немамо више контролу над злоупотребом. То је наша стварност, а Чапек је на исту ову опасност упозорио још пре сто година пишући Р.У.Р.“
Карел Чапек (1890-1938), један је од првих литерарних представника научне фантастике као и један од најсвестранијих писаца 1920-их и 1930-их година прошлог века. Био је културолошки симбол своје државе Чехословачке. Као млад припадао је чешкој авангарди. Пледирао је за технологију, за модерну уметност, за достигнућа цивилизације, међутим, ратна машина Првог светског рата, која је убила милионе људи, натерала га је да посумња у даљи напредак. Амбивалентан однос између човека и технологије постаје централна тачка његовог рада. Свој међународни продор постигао је 1921. драмом „РУР - Росумови универзални роботи“, у којој пише о жељи „капиталистичких моћника” да човека замене „вештачким људима“. Комад је убрзо преведен на тридесет језика. Свету је представљена реч „робот“, која до тада није постојала, концепт израде и постојања човеколиких машина, као и упозорење на опасности које они носе.
„Р.У.Р.“ је у ужичком позоришту режирала Драгана Варагић која је дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду, магистрирала драму и режију на Универзитету Торонто и специјализирала Шекспира на Шекспировом институту у Стратфорду. Њена глумачка, редитељска и професорска каријера развијала се на два континента и на два језика. У Канади предавала је глуму на три универзитета, била је гостујући професор на магистратури режије Универзитета Лондон и Академије за филм и позориште у Лођу. У Канади је режирала бројне представе, а по повратку у Србију, режира „Пенелопијаду“ за Фестивал Пургаторије у Тивту као канадско- црногорску копродукцију, „Кир Јању“ за Књажевско- српски театар „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу. Тренутно је редовни професор на Академији уметности у Београду.
Као првакиња Народног позоришта у Београду, а касније и у Канади одиграла је бројне улоге. Добитница је многих награда међу којима и награду за најбољу епизоду на Стеријином позорју. За свој рад на енглеском језику номинована је за награду Дора, за најбољу глумицу у Торонту. Имала је и запажен рад на филму, а публика је памти и по телевизијским и филмским улогама међу којима је и чувена улога заносне Јагодинке Симоновић у филму „Варљиво лето 68“.
Učitavanje komentara...