Конзервација и рестаурација појаса из збирке Народног музеја Ужице
Јакичар је изузетан пример појаса који је добио назив по окованим карнеолима. У народу су ови појасеви познати као окованици, али и хакиковци, акиковци према арапском називу за полудраги камен карнеол којим су украшавани. Код нас су га носиле српске невесте у XИX веку, ношен је и у Херцеговини , Црној Гори и Албанији. Као музејски експонат изложен је у Етнографском музеју у Београду, Земаљском музеју у Сарајеву, ризници манастира Студенице.
[галлерy идс="63754,63755,63756"]
Појас у Етнографском музеју у Београду, Музеју у Албанији и Земаљском музеју у Сарајеву (преузето са интернета)
Занимљива је и употреба овог појаса у Турској код ратника и евнуха, Мароку, Тунису и многим арапским земљама. За појас су стављали јатаган и кубуру- пиштољ.
[галлерy идс="63758,63759,63760"]
Употреба појаса у арапским земљама (преузето са интернета)
Овај појас окићен карнеолом, полудрагим каменом посебно обрађеним полирањем, има дубину кристала са протканим лазурним светлосно полупропусним слојевима. Изазов је био опонашати у реконструкцији природне ефекте камена карнеола употребом вештачких смола као базе и додавањем земљаних пигмената печеног окера и осталих тонова. Битан је моменат је сједињавање. Пигменти се лазурно простиру у слојевима који валовито праве завесу прозирности. Чауре које су држале карнеол су биле од бронзе, неке врсте месинга. Из слојева оксидираних лежишта карнеола види се црвени оксид што указује да су бронзане чаурице закиване гвозденим закивцима у кожу појаса и тако причвшћиване.
Реконструкција појаса је подељена у два дела:
1. Израда бронзане – месингане чауре у коју се поставља карнеол, полудраги камен. 2. Израда полудрагог камена и обрада, брушење и полирање.
Први део
На појасу јакичару из низа карнеола је недостајало неколико комада комплетних елемената, односно чауре са брушеним полудрагим каменом карнеола. Потребно је било урадити реконструкцију делова који недостају. На основу постојећих елемената узете су мере чаурица које треба да се уграде и да прате остале које су присутне. Одабрани материјал је морао бити адекватан за реконструкцију. Прихваћен је месингани лим 0,7мм који би могао да се обрађује. Прве припреме лима су биле жарење како би се опустио материјал, а потом и могао савијати лим по задатој форми. На чаурицама је засецањем и савијањем делова добијен ланац чауре кроз које је требало да се избуше рупе за закивке који би причврстили чаурицу за појас. Жарењем је, како је поменуто, омекшан материјал и то је било потребно да се горњи рубови чауре повију и самим тим се процесом такозваног „пертловања“ направи руб који ће да држи полудраги камен карнеол да не испада из лежишта.
Други део
Израда и реконструкција вештачког полудрагог камена је био потпуни изазов. Коришћена је вештачка епоксидна смола као медиј. У смолу је стављан пигмент печеног окера и мало цинобера. Кључна ствар је била да се простирање пигмента у смолу постави у валовима без много мешања како би се добио ефекат природног карнеола. Смола је изliveна на дебљину оригиналног комада. Након сушења исечен је комад по облику оригиналних димензија, избрушене су ивице и исполиран је горњи део реконстуисаног карнеола.
Затечено стање:
[галлерy идс="63764,63763,63762"]
Затечено стање појаса са оштећењима и деловима који недостају(фото Д. Томановић)
Изглед после реконструкције:
[галлерy цолумнс="2" идс="63765,63766"]
Изглед појаса после рестаурације (фото Д. Томановић)
Појас „јакичар“ је врло редак експонат код нас, постоји сачуван у ризници манастира Студенице који је сличне израде са другачијом декорацијом драгог камења.
Драган Томановић, МА, виши сликар конзерватор Народног музеја у Ужицу
Učitavanje komentara...