Машине и радници МПП „Јединства“, 25. јуна ушли су у простор некадашње текстилне фабрике „Цвета Дабић“, касније познате као „Фротеx“ у центру града, у Улици Лазара Мутапа и почло је рушење једног њеног дела које би требало да буде готово до 25. децембра ове године.
Цео овај простор фабрике некадашње „Цвете Дабић“, у оквиру којег је била ткачница, фарбара, лабораторија, машинска и столарска радионица и управна зграда, простире се на укупној површини од једног хектара и сада је подељен на две целине које су приближне по површини. „Јединство“ је добило решење за рушење објеката који се налазе на мало мањој површини од половине целог простора, односно, на делу према Ђетињи и кеју 1.300 каплара, на којем је била управна зграда, радионице, лабораторија, књиговодство, димњак. Инвеститор радова је сама компанија „Јединство“ која је власник целог објекта некадашње „Цвете Дабић“ у граду од 2006. године.
Иван Станојчић, шеф градилишта који руководи рушењем, сматра да ће овај посао бити готов и пре рока, а на овом простору планирана је изградња стамбено-пословног простора.
По речима Ивана Станојчића, рушење се изводи по сегментима, одваја се метал и лим који се одлаже у самој компанији „Јединство“ у делу који се бави секундарним сировинама, радници скидају кров, а затим ће бити срушени зидови и на крају конструкција-стубови и греде.
-Све објекте на овој целини рушимо и димњак. Он није под заштитом државе. Оставићемо га једино уколико се деси да пројектанти другачије одлуче – каже Станојчић.
Друга половина фабрике до Коштичког потока, на којем је највећи део простора заузимала ткачница, није за сада у у плану за рушење.
На згради фабрике има неколико спомен-плоча, Цвети Дабић, затим, радницима фабрике који су изгинули у народноослободилачкој борби у Другом светском рату, потом, табла на којој пише да је фабрика 1. октобра 1950. године предата радницима на руковођење и табла посвећена јединици 1. 300 каплара коју су чинили млади српски официри и интелектуалци који још нису завршили школовање, а послати су као појачање Првој армији у Колубарској бици у којој је највећи део погинуо и по којима је кеј добио име. Све ове спомен-плоче, по речима Станојчића, скинуће стручњаци ужичког Народног музеја и чувати их док не буду поново враћене на ову локацију.
Текстилна фабрика „Цвета Дабић“, касније, неко време „„Фротеx“ настала је на темељима прве ужичке Ткачке радионице која је била почетак индустријализације ужичког краја. Почела је да ради 3. маја 1901. године. Њена погонска снага била је електрична енергија произведена у хидроцентрали на Ђетињи која је почела да ради 2. августа 1900. године по Теслином вишефазном систему наизменичних струја и била је прва у Србији и трећа у свету хидроцентрала ове врсте. Изградњу хидроелетране омогућили су чланови Акционарског друштва на челу са знаменитим Ужичанином Малишом Атанацковићем ангажујући професора Ђорђа Станојевића који је руководио радовима. Акционарско друштво је 1898. године донело одлуку о изградњи Ткачке радионице.
Ова стара дама на Ђетињи, „Цвета Дабић“, проживела је цео век који је био пун успона и падова. За њено рођење везани су не само почеци индустријског, већ и привредног, друштвеног, културног развоја Ужица. Била је међу водећим произвођачима памучних тканина, пешкира и фротира у бившој Југославији. Банкротом, 2006. године, стављена је тачка на живот једне фабрике чији се раст и развој уско преплитао са растом и развојем града Ужица у историјском раздољу дужем од века. Садашње и време које долази ову фабрику смешта само у сећање и музејске и архивске фиоке.
Učitavanje komentara...