-Принципи рада СОС услуге за жене са искуством насиља су одговор на друштвени проблем – насиље над женама и имају циљ да жену оснаже и пруже јој подршку за излазак из насиља. СОС телефон је једна карика у ланцу до тог циља – каже за „Вести“ Радмила Гујаничић, анализирајући протеклих пет година од када ради СОС телефон при Женском центру Ужице
Како је све почело?
-СОС телефон за жене са искуством родно заснованог насиља Женског центра Ужице, успостављен 15. августа 2015. године, покренут је уз велико ангажовање и подршку жена политичарки из Града Ужица, а такође, из женских група из Мреже жене против насиља. Овом приликом издвојићемо посебно Аутономни женски центар из Београда и Центар за подршку женама из Кикинде, тачније, директорку Биљану Степанов. Жене које су несебично помагале успостављање СОС телефона су: Снежана Јањић, председница Савета за родну равноправност Града Ужица и потпредседница Скупштине, Наталија Василић одборница, Данијела Васиљевић одборница и координаторка Женске одборничке мреже, одборница Мирјана Рацић , народна посланица Ивана Стојиљковић и директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић. И поред те подршке успостављање СОС телефона пратили су многобројни изазови од којих су неразумевање феномена насиља над женама и неразумевања значаја подршке женама са искуством насиља кроз услугу СОС телефона једни од најважнијих.
Зашто је насиље над женама још увек табу тема?
-Насиље над женама је још увек високо табуизирана тема зато што је патријархални систем кроз хиљаде година постојања нормализовао злоупотребу моћи од стране мушкараца према женама и деци и изградио механизме за прикривање и оправдавање многих кажњивих радњи које се дешавају у кругу породице, а и ван ње, јер многи мушкарци који су чинили таква дела су имали веома велику друштвену моћ. Жене у целом свету се боре против свих облика насиља над женама од стране мушкараца, а резултат њихове борбе је и успостављање СОС телефона за жене са искуством насиља који се 80. их јављају у свету а на подручју бивше Југославије 1989. најпре у Словенији па Хрватској и 1990. у Србији. Први СОС телефон у Србији успоставила је организација Жене и друштво коју су водиле истакнуте феминисткиње тог времена.
Тврдите да је насиље над женама политичко питање?
-Насиље над женама је политичко питање, а сви механизми за њихово искорењивање, такође, имају политички карактер. Женске организације које пружају подршку женама са искуством насиља често на делу виде два паралелна процеса: с једне стране држава предузима различите активности које би требале да воде искорењивању ове појаве,а у исто време на различите начине се поткопавају ти исти процеси од стране оних који треба да их воде и практикују. Илустративан пример је доношење Закона о спречавању насиља у породици за чије су се доношење женске организације бориле пуних седам година. Још сликовитији пример је успостављање Националног СОС телефона који је успостављен супротно приниципима који су постављени у Правилнику о ближим условима и стандардима за пружање услуге СОС телефона за жене са искуством насиља а који је донела држава. Чланом 2. став 7. предвиђено је да се услуга пружа у поверљивој форми и уз поштовање анонимности. Конкретно, Национални СОС телефон крши принцип анонимности и поверљивости јер се разговори снимају.Због таквих паралелних процеса велики број жена трпи насиље у породици и ван ње, а насилници добијају посредно поруку да имају право на то. О томе колике су штете ове негативне друштвене појаве доста се говори у јавности, а постоје многобројна релевантна истраживања. Ипак, ни то што се тиме крше људска права жена и деце није довољан аргумент да се убрзају процеси који могу довести до позитивних промена.
Када и како је Женски центар Ужице покренуо иницијативу за успостављање СОС телефона?
-Женски центар Ужице је покренуо процес заговарања за успостваљање услуге СОС телефона за жене жртве родно заснованог насиља уз подршку Савета за родну равноправност Града Ужица 2012. год. У 2013. тај процес је водила Женска одборничка мрежа и тада су први пут планирана средства од 500.000 динара за рад СОС телефона.Целокупан процес успостављања ове услуге пратили су бројни проблеми и опструкције од стране појединаца и појединки који заслужују да буду посебно истакнути и именовани зато што су ометали једну хуману акцију, а и због тога што се на препрекама најбоље виде отпори, али и колики су напори уложени да би се те препреке савладале. У другој половини 2015. године расписан је конкурс за успостављање услуге СОС телефона. Иако Женски центар Ужице није имао опредељење да буде пружалац ове социјалне услуге јер су постојала сазнања о проблемима које прате организације из Мреже жене против насиља које пружају ову услугу, ипак је преовладао морални чин, па се ЖЦУ јавио на конкурс и на њему је изабран. Од успостављања услуге до објављивања телефонског броја прошло је месец и по дана. Први позив на СОС телефон са бројем 0800333445 који је био бесплатан за све позиве са фиксне и мобилне телефоније у Србији примљен је 29 септембра. Био је анониман, а упућен из околне општине и пријављено је злостављање детета од стране оца. Морамо истаћи да смо у неким сегментима имали и среће јер смо запослили три дипл. психолошкиње и једну дипл.правницу са евиденције Националне службе запошљавања.Оне су прошле обуку Аутономног женског цетра из Београда и тиме смо за почетак испуниле услове за пружање ове услуге. Медији су пружили пуну подршку у ширењу информције о овој услузи као и броју телефона тако да је доступност услуге у самом почетку била велика, а у каснијем периоду урађено је веома широко обавештавање преко летака који су дељени уз Инфо стан Града Ужица али и у општинама Ариље, Пожега, Чајетина и Бајина Башта уз рачуне комуналних предузећа.
Те 2015. године усвојен је Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуге СОС телефона за жене са искуством насиља у чијем су дефинисању учествовале женске организације које су имале дугогодишње искуство у пружању ове услуге и потпуно разумевање феномена родно заснованог насиља према женама?
-Чинило се да све иде у добром правцу. Међутим, 2016. година је почела са великим проблемима који су се наставили и у 2017. и 2018. Између осталог проблеме у вођењу ове услуге усложио је процес успостављања Националног СОС телефона. Одрживост услуге је дошла у велику опасност. Кадрови који су прошли обуку и имали одговарајућу струку морали су бити плаћени јер су то жене које су биле незапослене и које своју егзистенцију решавају кроз посао који обављају.Женски центар Ужице је позајмљивао новац да би одржао услугу, што је био огроман ризик. Конкурс Града Ужица 2016. расписан је тек у мају, али са тежим условима јер су као услов поставили пружање услуге најмање 12 сати (што је тада било најдуже дежурство у Србији ) што је пак за Женски центар Ужице значило да мора да прибави још више новца за зараде запослених, јер је Град Ужице суфинансрао услугу. Женски центар је покренуо заговарање за регионални СОС телефон Златиборског округа у чијем финансирању би партиципирале све локалне самоуправе са аргументацијом да од почетка рада ту услугу користе жене са читавог Златиборског округа, што је изнето на Савет управног Златиборског округа. Убрзо добили смо подршку од Општине Чајетина и Општине Ариље.Ипак, и данас, финансирање три локалне самоуправе не чини ни пуну трећину средстава која су неопходна само за зараде запослених. Разлика средстава се допуњава од донатора, али кроз друге послове за које се конкурише пројектом што представља додатни терет за запослене. У јуну 2018. услуга СОС телефона је лиценцирана а на пружању услуге раде, координаторка СОС услуге дипломирана правница, дипломирана социјална радница са личном лиценцом и мастер психолошкиња. Од успостављања СОС услуге примљено је 4505 позива а услугу је користило 599 жена.
Који је циљ СОС услуге?
-Насиље над женама јесте кршење људских права и облик дискриминације над женама и представља сва дела родно заснованог насиља која доводе, односно, могу да доведу до физичке, сексуалне, психичке или економске повреде или патње жена, обухватајући и претње таквим делима, принуду или произвољно лишавање слободе, било у јавности, било у приватном животу. Принципи рада СОС услуге за жене са искуством насиља су одговор на овај друштвени проблем и имају циљ да жену оснаже и пруже јој подршку за излазак из насиља. СОС телефон је једна карика у ланцу до тог циља.
Шта је лично Ваш циљ да се борите против насиља над женама?
-Врло често на семафору гледам једну сцену: младе жене са својим девојчицама које држе за руке или их нежно грле око рамена. Гледам те девојчице које с поверењем гледају у своје мајке, срећне и безбрижне.Та нежна слика мајки и девојчица ми даје мотив да се борим да оне једног дана не трпе насиље само зато што су жене.
Принципи рада СОС услуге
1) Сигурност, безбедност и људско достојанство: пружалац услуге СОС телефона гарантује да, приликом интервенција, односно пружања услуга, сигурност, безбедност и достојанство корисница услуга, рањивих чланова њене породице као и особља, представљају приоритет. Однос консултанта према корисници је подржавајући, а пружалац услуге гарантује недискриминацију и толеранцију током обезбеђивања подршке;
2) Поверљивост: СОС телефон поштује и придржава се права корисница услуга на поверљивост и све кориснице су унапред обавештене о ситуацијама у којима та поверљивост може бити ограничена;
3) Веровање жртви и заузимање става да су починиоци одговорни: Пружање услуге СОС телефона заснива се на:(1) поштовању према жртви, (2) веровању искуству жртве;
4) Оснаживање: СОС телефон обезбеђује корисницама услуга прилику да именују сопствена искуства, да буду упознате са својим правима и законским могућностима и да имају могућност доношења одлука у окружењу које им пружа подршку и третира их са поштовањем, уз уважавање њиховог достојанства и уз одговарајућу сензитивност;
5) Посебна знања и вештине: Знање, компетенције и вештине особља, као и облици услуга СОС телефона, су прилагођени специфичним потребама корисница (жртава родно заснованог насиља), које могу бити веома комплексне;
6) Поштовање разлика и равноправан приступ: Пружаоци услуге СОС телефона, препознају и поштују разлике између својих корисница и на позитиван начин се ангажују у анти-дискриминативној пракси;
7) Заштита и подршка: СОС телефон обавља активности у циљу заштите интереса и права корисница на различитим нивоима;
8) Партиципација и консултације: СОС телефон промовише и реализује учешће корисница у развоју и евалуацији услуга;
9) Координисан одговор на феномен насиља: Пружање услуге СОС телефона одвија се у контексту међусекторске и међуинституционалне сарадње, размене са другим релевантним актерима и службама и координисаног пружања услуга;
10) Управљање и одговорност: СОС телефоном се ефикасно и економично управља, што гарантује квалитет услуга и обезбеђује да особље има одговарајуће вештине, као и организацијску подршку (стручну и техничку помоћ унутар организације);
11) Промоција толеранције: СОС телефон се заснива на моделу промовисања ненасиља с циљем да развије свест, едукује и спроведе превентивне мере на социјалном плану и међу појединцима;
12) Принцип безусловне подршке: Коришћење услуге не сме се условљавати подношењем пријаве институцијама, коришћењем било којег програма или услуге или на било који други начин.
Učitavanje komentara...