Ово (ни)је Ужичка република

У Културном центру Београд, у галерији Подроом, 26. маја, отворена је изложба радова осам уметника, рођених Ужичана, од којих већина живи и ради у некој од европских земаља, под називом „Ово (ни)је тхис исн’т Ужичка република“. Деловање свих ових уметника, како се наводи у каталогу изложбе, „релевантно је за савремену визуелну сцену региона, али и Европе“. Изложба ће бити отворена до 7. јула

На изложби су радови Александара Димитријевића, Милоша Гавриловића, Дејана Клемента, Ере Миливојевића ( 1944-2021)(из колекције Галерије Неw Момент), Тање Остојић (из колекције „Октобарски салон“), Николе Радосављевића, Љиљане Шуњеварић и Милоша Вучићевића, а по одабиру Александара Димитријевића, Зоране Ђаковић Миннити и Катарине Костандиновић. Сви ови уметници су окупљени у ужичком Удружењу визуелних уметника и око галерије „Рефлектор“.

-Колико је уметничко деловање уметница и уметника који су рођени у Ужицу релевантно за савремену визуелну сцену региона али и Европе, с обзиром да неки већ живе и раде ван Србије, говори како њихов континуирани, веома често самоорганизовани рад око галерије „Рефлектор“ и Удружења визуелних уметника, тако и награда „Јелена Шантић“, коју су пре неколико година добили за храброст и искорак ка стварању нове локалне уметничке заједнице. У ову заједницу на изложби додали смо радове Тање Остојић и Ере Миливојевића, који су својим личним деловањима пружали и пружају примере перманентних искорака и истрајности у процесу промишљања улоге уметника у друштву – каже се у пропратном материјалу изложбе и наводи:

-Полазна тачка у грађењу ове изложбе јесте територија, односно место рођења и заједничко искуство као потенцијал за колективно деловање. Концептуално било би најлакше објединити идеју о ослобођеној или полуослобођеној територији под назив „Ужичка република“. Међутим, у наслову који сада то негира, али не и у потпуности, заправо желимо да скренемо пажњу на опасност од трансформације ослободилачког карактера који временом може да постане темељ за сасвим другачију парадигму. Иако, тематски различити, сви радови на изложби се прецизно и критички односе према овом трансформативном и хипокризном карактеру система у којем живимо.

Дакле, ова изложба не приказује могући „пресек“ ужичке савремене визуелне уметничке сцене. Радови уметника и уметница на изложби нису везани искључиво за локални контекст, иако је он послужио као једна врста базе и полазне тачке за даље промишљање о самом процесу настајања једне изложбе. Питања која радови покрећу односе се на уметничку продукцију, положај и улогу уметника/уметница у друштву и све оне кризе и невоље са којима се изнова сусрећемо – миграције, различите врсте дискриминација и насиље - наводи се у пропратном материјалу изложбе.