-Иза тог славља и митинга у граду је остао трг, какав Ужице до тада није ни сањало- наведено је 1961.године у „Вестима“
За генерације које нису биле рођене, али и за оне који се не сећају највеће свечаности која је одржана у тадашњем Титовом Ужицу, подсећамо на догађаје када је овај град био у центру светске пажње. Сви коришћени подаци су захваљујући Историјском архиву Ужице који у својим документима чува сећање на почетак јула 1961.године када је отворен Трг партизана, на посету председника Јосипа Броза Тита када се окупило око 200.000 људи из целе тадашње Југославије и света, али и на друге бројне манифестације. Свечаности су присуствовали и шефови дипломатских мисија акредитованих у Београду и страни војни аташеи, тачније амбасадори 24 земље и отправници послова 15 држава, а извештавало је 200 домаћих и страних новинара.
У целој Србији је 1961. године обележено 20 година од устанка партизанских одреда. Централни комитет Савеза Комуниста Србије утврдио је Републички програм прославе.„Прослава двадесетогодишњице устанка има за циљ да евоцира успомене на догађаје који су се одиграли у току 1941. године, да се кроз разлитчите форме у прославу укључе најшири слојеви грађана, нарочито омладине и да се истакну достигнућа социјалистичке изградње. У прослави учествују Савез комуниста, Социјалистички савез, Народна омладина, Савез Синдиката Југославије, Југословенска народна армија, фискултурне и спортске, просветне, стручне и друге организације. Такође и друге разне установе и институције (радничке и народни универзитети, домови културе, задружни и омладински домови, музеји, библиотеке, као и Универзитет, факултети и школе. По програму двадесетогодишњица устанка треба да се обележи у сваком месту на најсвечанији начин и то Централна свечаност одржаће се 3. и 4. јула у Титовом Ужицу. Том приликом откриће се споменик, отворити Музеј револуције, организовати велики митинг и разни културно-уметнички и спортски програми. Значајније манифестације биће преношене преко радија и телевизије. Приликом организовања разних локалних манифестација водити рачуна да оне не буду у време преноса прославе из Титовог Ужица.“ , наведено је у допису ЦК СКС од 1960.године.
У периоду од новембра 1958. до јуна 1961. године, у Ужицу је изграђен централни градски Трг, под именом Трг партизана. Програмом прославе предвиђено је да се на Тргу, као централни вид догађаја открије споменик вођи устанка и револуције Јосипу Брозу. Прослава у Ужицу окупила је до тада највећи број званичника и грађана на једном месту у дотадашњој Југославији. Другог јула у Ужице је стигао Александар Ранковић, потпредседник Савезног извршног већа и председник Савеза удружења бораца народноослободилачког рата. На Тргу га је дочекао Рајко Јечменица, председник Народног одбора општине. Истог дана, а и сутрадан, у Ужице су допутовали други тадашњи државни руководиоци, делегације из разних крајева државе и иностранства, представници верских конфесија и друге личности из јавног и друштвеног живота.
Свечаност је званично почела 3. јула око 11 часова, када је на Тргу партизана, по утврђеном програму прославе, Александар Ранковић открио споменик Јосипу Брозу Титу. Ранковић је, између осталог, том приликом рекао:“ Овај споменик слободе, споменик наше вере у социјалистичку будућност, споменик братства и јединства југословенских народа, споменик народне љубави, предајемо граду који часно носи Титово име. Овај споменик подстицаће садашње и будуће генерације на револуционарност и стваралаштво, развијаће љубав за нашу домовину.“
На свечаности су присуствовали како је наведено Петар Стамболић, председник Савезне Народне скупштине, Родољуб Чолаковић, потпредседник Савезног извршног већа, председници скупштина народних република Владимир Бакарић, Миха Маринко, Ђуро Пуцар Стари, Блажо Јовановић и Лазар Колишевски, председник Савеза синдиката Југославије Светозар Вукомановић Темпо, државни секретар за послове Народне одбране Иван Гошњак, чланови Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије Франц Лескошек и Вељко Влаховић, председник Извршног већа Србије Милош Минић, начелник Генералштаба Љубо Вучковић са генералима, др. Иван Рибар и други високи државни и политички руководиоци. Збор су пратили и патријарх Српске православне цркве господин Герман, поглавар исламске верске заједнице реисул-улема Сулејман ефендија Кемура и већи број истакнутих јавних и културних радника. Свечаности су присуствовали и шефови дипломатских мисија акредитованих у Београду и страни војни аташеи, тачније амбасадори 24 земље и отправници послова 15 држава. Из иностранства су допутовале делегације народноослободилачких армија Алжира, Бугарске, Француске, Финске, Гане, Гвинеје, Грчке, Индонезије, Италије, Либерије, Малија, Мађарске, Нигерије, Пољске, Румуније, Сијера Леоне, Совјетског Савеза и Уједињене Арапске Републике. У Ужице су допутовали и представници међународних борачких организација Светске федерације бивших бораца, Међународне федерације учесника покрета отпора и Међународне конфедерације ратних заробљеника. За домаћине је била посебна част да угосте мајора Бил Џонса, који се током 1943. године падобраном спустио међу грмечке припаднике партизанског покрета.
Трећег јула у 17 часова, у присуству Александра Ранковића, отворен је Музеј устанка 1941. Музеј је отворио Отмар Крајачић, генерал-пуковник.
Митинг у Крчагову почео је 4. јула у 11 сати , на простору између Пекаре „Сретен Гудурић“ и Преудузећа „Први партизан“. Био је то централни догађај којим се обележавао тадашњи празник. Јосип Броз и његова супруга Јованка, стигли су нешто пре 11 часова на отворену пругу у Крчагову, код Ужица. Заједно са њима допутовали су председник Народне скупштине Србије и секретар ЦК СК Србије Јован Веселинов са супругом, државни секретар за иностране послове Коча Поповић, генерални секретар председника Републике Богдан Црнобрња и генерал-потпуковник Милан Жежељ. Председника Републике је на станици поздравио секретар Среског комитета Савеза комуниста Срећко Недељковић. Кроз шпалир пионира и омладинаца, који су их засипали цвећем, председник Тито и гости упутили су се према бини на падини брежуљка у Крчагову, где је велики митинг одржан. Војна музика интонирала је химну, па је затим председник Тито извршио смотру почасног батаљона. Појава председника изазвала је експлозију одушевљења.
Председник Тито у Крчагову говорећи о послератном развитку и проблемима који отежавају бржи развој социјалистичких друштвених односа упозорио је речима: „Као што се мора бринути о томе да оквири плана као и његови инструменти не угрожавају и не спутавају самоуправна права и иницијативу непосредних произвођача, исто тако се мора, ради успешнијег извршења планских задатака, водити рачуна и о томе да се под плаштом самоуправности не развију разне негативне појаве, локалистичке и друге штетне тенденције које би ометале спровођење усвојених циљева наше политике привредног и друштвеног развоја.“ Први пут је у говору истакао значај будуће Конференције неангажованих земаља, која се у септембру одржавала у Београду. Тито је у Ужицу званично са овога скупа упутио и проглас будућег Покрета несврстаних. Тачно у 12,20 часова Тито се довезао пред Музеј устанка 1941. године. Са њим у пратњи били су Александар Ранковић, Јован Веселинов, Иван Гошњак, Срећко Недељковић, Коча Поповић и Слободан Пенезић Крцун. Делегација је затим после 12,30 часова, стигла на Трг партизана, успут праћена бурним аплаузима и обасипана цвећем. Броза су пред Тргом, где је постављен његов споменик, поздравили Петар Антонијевић, секретар Општинског комитета Савеза комуниста, Олга Живковић, потпредседник Народног одбора среза, Драгутин Максимовић, потпредседник Народног одбора општине, Петар Виторовић, председник Синдикалног већа Ужица, архитекте и представници предузећа које је градило Трг. Док је Тито прилазио споменику, мноштво света га је поздрављало на улици и са балкона околних зграда. Очигледно импресиониран изгледом трга, Тито је у разговору рекао да му се необично допадају архитектонска решења, као и читав амбијент око трга. Том приликом, гледајући према брду Забучју, које се издиже према тргу изнад Ђетиње, додао је: „Требало би свакако оставити отворен овај видик, нека овако изгледа и у будућности.“ Током боравка у Ужицу примио је и повељу Светске федерације бивших бораца, коју му је предао генерални секретар Федерације Норман Актон. Град Ужице тих дана није представљао само локалну прошлост, Југославију, Србију, Савез комуниста, представљао је на крају исказ смисла партизанске борбе. Због тога је било изузетно важно какву ће општу слику град пружити и какав ће то утисак оставити на све посетиоце, од званичних гостију, до самих грађана. На локалном нивоу то је значило извршење читавог низа задатака којима би се допринело општој позитивној слици целокупне атмосфере. Читав низ комуналних питања искрсао је у први план. Град је морао изгледати свечарски, читав градски амбијенат требао је да поприми један сценски карактер. Пре самог посла украшавања града морало је да се уклони и поправи све што је могло оставити утисак небриге и запуштености . Нарочито је био битан прилазни пут Ужицу из правца Чачка, јер је њиме пристизао највећи број званичних гостију, али и сређивање објеката и улица.
За украшавање употребљено је укупно 1685 југословенских застава, 1675 партијских застава, 6 републичких, две значке , 15 висећих трансрарената.... Заставу дугачку 60, а широку девет метара израдила је конфекција „Деса Петронијевић“ из Ужица. Та застава падала је преко целе зграде „Кула“. На уласцима постављени су славолуци и капије, транспаренти на улицама, више композиција на Тргу партизана, на Караули, Доварју, Малом Забучју, метални јарболи на Биоктошу и на Старом граду. Поред тога, постављено је 144 заставе на јарболима у слободној композицији, 121 застава на јарболима, као и мноштво застава у букетима. Главна улица и цело Крчагово су озвучени. Једно од заједничких упозорења свих чланова комисије била је молба посетиоцима да воде рачуна о травнатим површинама на новом Тргу, односно да “не газе траву“. Укупна количина употребљеног материјала за декорацију, тада малог града, као што је било Ужице, говори о томе колико се озбиљно приступило том послу. Ко год је желео на прославу добијао је карту са тачно назначеном врстом превоза, временом поласка и повратка. Свако возило имало је редара. Села, варошице, радни колективи, омладинске организације и групе грађана долазиле су на прославу са музиком. Мештанима села око Ужица и неким омладинским организацијама није био потребан превоз, ишли су пешице. Из општине Ариље стигло је на прославу 4.000 људи, из Пожеге 13.000, из косјерићке општине 4.000, из чајетинске око 5.000, бајинобаштанске око 6.000, прибојске преко 5.000, пријепољске око 3.000 људи и толико из општине Нова Варош. Трећег јула 1961. године, увече, на Тргу партизана приређен је велики ватромет. У оквиру програма наступили су и драмски уметници Атељеа 212. У седам кафана у граду, у хотелу Палас, Градској кафани, башти Биоскопа Златибор, дворишту Гимназије, кафани Пролеће у Крчагову, башти Дома ЈНА и у хотелу Златибор, 4. јула 1961.године наступали су познати певачи забавних и народних песама из целе тадашње државе. На стадиону 24. септембар наступали су ансамбли народних игара и песама. За љубитеље фудбала, атлетике, ватерпола, рукомета и пливања било је пуно занимљивих сусрета. Одигране су фудбалске утакмице између Партизана из Београда и Ногометног клуба Вележ из Мостара, а затим и између загребачког Динама и новосадске Војводине. Од рукометаша наступиле су екипе Партизана из Бјеловара, Борца из БањеЛуке, Работничког из Скопља и Црвене звезде из Београда, забележено је у документима Историјског архива Ужице. „Вести“наводе да су у време митинга и прославе, на самомТргу, сва места била попуњена и да су свечаности присуствовали многобројни гости наше прве ратне републике. У знак сећања на Ужичку републику, у Ужицу је 1961. године организован митинг и славље, какво дотадашња држава Југославија није видела. Иза тога славља и тог митинга у граду је остао трг, какав Ужице до тада није ни сањало.
МЕДИЈИ
Прославу је пратило и о њој извештавало 200 домаћих и страних новинара. Међу 43 страна новинара за иностране листове и радио-станице, налазили су се и дописници великих агенција: АФП, ТАСС, Јунајтедпрес, Нове Кине, затим специјални дописници из Уједињене Арапске Републике, Алжира, Судана, Турске, и Бразила, као и дописници француског Монда и московске Правде. Три иностране телевизијске компаније пратиле су збивање у граду Независна британска телевизијска мрежа, Фокс и Теле-њуз, ТВ компаније из Сједињених Америчких Држава.
Превоз и смештај учесника
За превоз учесника ангажовано је 380 аутобуса и теретних камиона, као и 11 железничких композиција. Учесници прославе почели су да пристижу већ првих дана јула. У шаторском насељу Ужичка република на Белој Земљи смештено је било око пет хиљада младих из целе земље, чланова разних спортских и других друштвених организација, у Ади је боравило преко четири хиљаде чланова борачких организација и представника тадашњих радних колектива. За смештај учесника прославе ангажовани су били сви расположиви капацитети.
Učitavanje komentara...