Поводом 80. годишњице устанка народа Србије и првог ослобођења Ужица у Другом светском рату 24. септембра 1941. године на Партизанском гробљу на Доварју одржана је комеморација погинулим борцима НОР-а и одржана свечаност на платоу испред Народног музеја на коме је изведен пригодан културно-уметнички програм.
Свечаности и полагању венаца поред бројних делегација СУБНОР-а присуствовала је и делегација Савеза бораца Словеније међу којима су били и преживели борци бригаде "Иван Цанкар" формиране у Ужицу и њихови потомци предвођени Миланом Горјанцем коме је овом приликом председник Савеза бораца Србије Милан Зиројевић уручио књигу "Воз који никада не стаје" која говори о судбинама интернираних Словенаца и широком срцу које их је прихватило у Србији.
Поред делегације Војске Србије и Града Ужица, Градске општине Севојно, венце су на Партизанском гробљу на Доварју положиле делегације СУБНОР-а Србије, СУБНОР-а Ужица и осталих општина Златиборског округа, СУБНОР-а Ваљево, Прве пролетерске , Бораца Словеније, Првог партизана Ужице, Удружења потомака ратника "Мајор Коста Тодоровић" и Удружења венетерана и пензионера из Ужица и Севојна.
Секретар ужичког СУБНОР-а Војин Мрђа, подсетио је на херојске дане отпора окупатору током Другог светског рата и дане устанка. Он је на комеморацији подсетио да је ужички крај дао немерљив допринос ослобађању земље и спомен- костурницу на Доварју сахрањено 176 бораца чија су имена уписана на плочу и сахрањено 230 бораца који су дали своје животе за слободу међу којима и неколико народних хероја Душан Јерковић, Нада Матић, Жељо Ђурић, Алекса Дејовић и други.
На овај дан 24. септембра партизанске јединице ослободиле су Ужице и формирана је прва слободна територија у поробљеној Европи, Ужичка република која је трајала 67 дана и окончана чувеном битком на Кадињачи када је изгинуо Раднички партизански батаљон. Сваки камен овог града је историјска читанка и сведок бурних догађаја у којима је учествовала младост свих потоњих генерација чинећи да данашњи живот буде лепши и срећнији. Свечаност на платору поред Титовог споменика била је посвећена њима.
Председник ужичког СУБНОР-а Милић Вукић подсетио је да је Ужички партизански одред 18. августа 1941. године пре првог ослобођења 24. септембра водио битку против непријатеља на Дрежничкој градини на којој су погинули Чича Мијалковић и Исидор Барух.
-Ужице је постало бастион слободе и једина слободна територија у поробљеној Европи. Обележавамо ове догађаје са жељом да се пампте ослободиоци и да се никад не забораве – рекао је Вукић. Градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић говорила је о дану сећања на освојену слободу, на Ужичку републику и дану када је Ужице било једина светла тачка у ратом окупираној Европи.
-Својим хероизмом и непоколебљивошћу оставили су нам у аманет да их се сећамо и незаборавом покажемо колико ценимо њихову жртву – поручила је градоначелница Ужица.
Председник словеначког Савеза бораца Милан Горјанец пренео је поздраве словеначких партизана и свих бораца из некадашње југословенске републике који се боре за тековине Народно-ослободилачког рата и овом приликом заложио да се Титов споменик врати тамо где му је место на Трг партизана. Потпредседник републичког одбора СУБНОР-а Жарко Зиројевић рекао је на свечаности да се обраћа у име 130.000 чланова борачке организације.
-Данас се са пијететом клањамо сенима оних који су положили животе за Ужичку републику и
слободу нашег народа – рекао је Зиројевић и поручио да ратови вођени од 1389. године закључно са НАТО агресијом нису сломили Србију и српски народ и поздрављајући словеначку делегацију од педесет људи из Крања, Загорја об Сави, Љубљане и других места поручио да нећемо дозволити да се заборави братство Словенаца и Срба из Другог светског рата.
Ужичани сваког 24. септембра одају пошту суграђанима који су положили своје животе у борби за ослобођење и дали огроман допринос да наш град те 1941. године два и по месеца колико је трајала Ужичка република буде подстрек свима на свету да се боре и остваре победу над фашизмом. Данас су поново са својим друговима из Словеније. Валерија Шкрињер има 93 године и у партизане је отишла са 15 година.
- Припадам заједници народа домовине Југославије која је прва и једина у Европи дигла глас против Хитлерове наци-фашистичке војске. Једина!!!Мала земља која је имала свој понос и друга Тита - каже борац Шесте словеначке ударне бригаде и упозорава да је данас фашизам поново у успону као 1933. године и да људи посебно млади морају бити будни. Ова словеначка бригада водила је жестоку битку са немачком СС дивизијом која је окружила у обруч 500 партизана који су захваљујући тактици командата извојевали победу.
Фашизма има још и превише. Морамо се поново борити против њега и увек бити у строју.
Сваке године долазим али нажалост због година све теже и жао ми је због тога – каже Бине Тиберник чији су родитељи интернирани из Јесеница у Ариље, најмлађи учесник Игманског марша са једанаест година и чији су родитељи били борци Прве пролетерске бригаде.
Тада су Немци хтели да протерају из Штајерске преко 260.000 Словенаца.
Словеначка делагација посетила је Кадињачу и обишла Фабрику оружја у трезорима ужичког Музеја.
Овогодишња свечаност поводом првог ослобођења Ужица, датума који је град на Ђетињи после Другог светског рата деценијама обележавао као Дан општине протекла је у организацији републичког одбора СУБНОР-а и Народног музеја.
Učitavanje komentara...