ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА У УСПОНУ

У Србији органска производња има изузетне потенцијале па иако она у протеклој деценији убрзано расте потражња и даље знатно већа.

Национално удружење за развој органске производње „Сербиа Органика“ уз подршку пројекта немачке развојне агенције ГИЗ за развој приватног сектора у Србији, организовало је обуку из области органске производње у Регионалној привредној комори Златиборског управног округа. Обука је организована за представнике регионалних развојних агенција и локалних самоуправа из ужичког краја из сектора пољопривреде и руралног развоја, али и за произвођаче у циљу подршке пољопривредницима који желе да се укључе у органску производњу. Сличне обуке организоване су током ове године и у Нишу, Зајечару и Београду.

Др Снежана Ољача, председница Управног одбора „Сербиа Органика“ и професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, истиче да је исказана потреба за обукама оних који потпомажу развој пословања у оквиру органске производње како би били стимулисани не само развој примарне производње већ и прераде. У Србији ова врста производње има изузетне потенцијале, а с обзиром да је потражња за органским производима и на домаћем и на страном тржишту већа него понуда, „Сербиа Органика“ се годинама залаже за развој органске производње на свим нивоима.

-На домаћем тржишту имамо мало органских производа и да не бисмо стимулисали увоз боље је да сами производимо за себе, али и за извоз у коме се сада пласира више од 90 одсто укупне производње, биљне и животињске која је прошла процедуру која је прописана стандардом и прописима Републике Србије и ЕУ– наводи др Снежана Ољача. Извоз је у протеклој деценији порастао 15 пута и у 2021. години достигао је 57,4 милијарде евра. Од 33 државе у које се пласирају српски органски производи у прошлој години је ЕУ тржиште највећи партнер, а од земаља то је Немачка.

У протеклој деценији у Србији је дошло до интензивног раста и развоја органске производње. Површине под биљном органском производњом повећане су са 5.855 хектара 2010, на 23.500 хектара 2021. године, а убрзано се развијају сточарска производња и прерађивачка индустрија, расте и број произвођача укључених у органску производњу којих је сада око 7.000 и више од 90 одсто њих је, како наводи др Снежана Ољача, у групној сертификацији где је носилац сертификата правно лице. Највише оваквих група је у западној, централној и делимично источној Србији.

-У Рашкој области се развија групна сертификација сточара што је веома похвално. Треба рећи и да држава, уопште, даје добре подстицаје за органску производњу – истиче др Снежана Ољача.

Најбројнији произвођачи органских производа су у области биљне производње међу којима доминирају узгајивачи малина. Једна од њих је и Мирјана Луковић из Ариља која на око шест хектара узгаја летње, а на два хектара јесење сорте органске малине од 2012. године од када поседује сертификат за домаће и за тржиште Евриопске уније. Иако није једноставно добити сертификат, Мирјана каже да га је добила у првој години када су почели производњу.

-То се десило зато што смо посадили малину на земљишту које није обрађивано више од десет година. Поднели смо сву потребну документацију и добили сертификат – наводи Мирјана Луковић и истиче:

-Када смо почели органску производњу то је био бум у Ариљу које је било већ увелико познато по производњи малине. Нико није веровао да постоји органска малина. Тада је владало мишљење да је органска малина она која је непрскана. Нико није знао да постоје препарати који се користе у органској производњи. Ми смо били смешни тада, али сада у Ариљу већ има десет произвођача органске малине или сами имају сертификат или раде за неку фирму која има сертификат.

Према речима Мирјане Луковић, у органској производњи принос се сваке године повећава, јер препарати који се користе за прскање малине оплемењују земљиште за разлику од конвенционалне производње у којој га пестициди уништавају. -Овакве обуке доста значе, јер на њима се увек нешто ново научи, а сазнамо и нове, нама битне информације у вези подстицаја, препарата који се користе у овој производњи – истиче Мирјана Луковић.

Рада Поповић