Основно при подизању засада малине је одабир парцеле, са одговарајућим типом и квалитетом земљишта, јер је познато да малина развија снажан али плитак коренов систем са много изданака. У нашим условима најбољи резултати се постижу на растреситим и лаким земљиштима у типа гајњаче са добром пропустљивошћу. Најслабији резултати су утврђени на тешким, глиновитим и забареним земљиштима.
Засаде не треба подизати ни на земљиштима где је претходно гајена малина. Није погодно гајити малину на локацијама где су гајене друге врсте воћа због појаве рака корена. Малини као предкултуре нису погодне паприка, парађз, кромпир, плави парађз, дуван и луцерка. Припрема земљишта: Ако се малињак подиже у јесен са припремом треба кренути у лето. Парцелу претходно добро и обилно ђубрити у јесен, са 40-50 т/ха добро згорелог стајњака. Када је парцела нађубрена, узоре се 30-35 цм и бразде се оставе отворене до момента садње. Малина има веома осетљив корен па је највећи проценат пријема садница управо на добро припремљеном и уситњеном земљишту. Садни материјал треба и мора да потиче из установа које су регистроване и које се баве производњом садног материјала са сертификатом. Жиле треба да су без оштећења и светле на пресеку. Пре садње жиле треба скратити на ¼ њихове дужине и потопити их у водену смесу истих делова говеђе балеге и ситне земље. Пожељно садити по тихом и облачном времену. Бразде треба да буду око 20-25цм, у њима правилно распоредити коренов систем и прекрити добро уситњеном земљом и водити рачуна да се не нагази много, јер се може створити покорица која би отежала избијање младих изданака из корена. Кад се садња заврши изданке скратити на 20-25цм. Са садњом је најбоље упоредо поставити и стубове, а жицу са затезачима поставити следеће године. Да би нам малињак био дуговечан и добро рађао неопходно је да се одмах после бербе уклоне изданци који су донели род и изнесу из засада. У пролеће кад прође опасност од позних пролећних мразева преостали изданци се проређују и за род се остављају умерено бујни и здрави изданци. Везују се за жицу да буду усправни и да се не би укрштали. Прекраћивати их на 1.60-1.70м. Размак садње је 2.25-2.50џ0,25м. Резидба: Зелена резидба је неопходна мера. Њом се уклањају млади изданци до земље када су мали, више пута током вегетације, све до 30 дана пред бербу. Тамо где постоји довољно воде и систем за наводњавање препоручује се да закидање младих изданака иде до средине бербе малина. Одржавање земљишта: Земљиште одржавати у растреситом стању. Са обрадом се може почети у пролеће на дубини од 5-7цм. Међуредни простор одржавати тањирањем и фрезирањем, 3-4 пута током вегетације. На парцелама које се налазе на нагибима за међуредни простор се препоручује засејавање смеше травнатих култура са различитим периодима цветања, ради привлачења корисних инсеката и спречавања ерозије.
Препоручене сорте малине за органску производњу: Виламет, Лејтам, Тјуламин, Нутка, Рубака, Отом блис, Полка, Прелуд, Енкор. Врло важан фактор успешности производње је предкултура. У циљу спречавања појаве болести и побољшања структуре земљишта 1-2 године се на земљишту предвиђеном за засад малине гаји дивљи радич или друге биљке дубоког и снажног кореновог система као што је хељда. Као предкултуре нису пожељне ботанички сродне врсте које припадају истој фамилији као и малина јер оне могу бити домаћини заједничких патогена. Оптималан начин одржавања земљишта у органском малињаку је тзв.сендвич систем при коме се обобрађује уска трака око реда, а међуредни простор затрављује или се у њега сеју биљке за зеленишно ђубрење. Те биљке се тарупирају или косе, а биљна маса остаје и тако се земљиште обогаћује органском материјом.
Поред стајњака и зеленишног ђубрива, постоје позитивна искуства са применом органских хранива која садрже Н,П, К. На домаћем тржишту могу се набавити НПК хранива дозвољена за употребу у органској производњи.
Ана Ђоковић, дипл.инг.пољопривреде
Učitavanje komentara...