„Свакако прија доспети у центар пажње целог региона и јерменског фудбала“, каже Огњен за Данас, али и признаје да би волео да је имао прилику да своје умеће покаже и у Србији.
„Био сам позиван 2018. године за репрезентацију Србије која је била сачињена од играча Супер лиге. Не кривим никога, у Србији је тренутно превелика конкуренција, посебно на голманским позицијама. Имамо, као и увек, доста добрих голмана. Није ми жао, али волео бих да сам могао да покажем шта могу и у својој земљи“, каже Чанчаревић.
Он објашњава да је „у фудбалу све питање момента, како се коме намести и отвори прилика“.
Иначе, Чанчаревић је „дете“ ужичке Слободе, у којој је направио прве фудбалске кораке, да би каријеру наставио у крагујевачком Радничком 1923 и Раднику из Сурдулице. Боје јерменског Алашкерта брани већ пет и по година.
“Алашкерт је клуб који је увек тежио трофејима, има високе амбиције. То ми одговара, јер не волим да губим ни кад играм карте, о фудбалу да не говорим. Сада стојим и на голу целе јерменске нације, нечије државе. То је велика спортска и фудбалска мотивација, а моја жеља да се покажем у најбољем светлу је изузетно јака“, каже Огњен за Данас.
Напомиње да Јерменија од одласка Романа Березовског има потребу за добрим голманима, а да су се прве велике шансе за њега отвориле после три успешне године у тој земљи, које су подразумевале више освојених титула и купова, као и наступа у Европи.
“Да би наступао за репрезентацију Јерменије, ако немаш никакво крвно сродство, мораш да проведеш најмање пет година у шампионату земље. Чекао сам да истекне време, како бих званично стекао право да дебитујем. Све се то поклопило са жељом селектора Олександра Петракова, који ме је пратио и изразио жељу да својим искуством и знањем, позитивним размишљањем и атмосфером коју могу да направим у екипи помогнем репрезентацији Јерменији. Међу доста младих фудбалера, био му је потребан искуснији играч”, објашњава Огњен свој пут до гола јерменске репрезентације.
Како каже, садашњи циљ је остати што дуже на голу Јерменије.
„То је, поред фудбалске сатисфакције, невероватно искуство у каријери. Имам прилику да играм против најбољих играча света“, каже о својим успесима и амбицијама.
За Србију не брани, али Србију воли и помно прати дешавања у српском фудбалу.
У Ужицу није био одавно, па се посебно радује крају овогодишње фудбалске сезоне.
„Од јануара нисам био кући и поред свега лепог, не могу да дочекам долазак. Завршавам сезону 9. децембра, а надам се да ћу већ 10. бити у Ужицу”, истиче Огњен.
Učitavanje komentara...