Због сложене епидемијске ситуације премијера представе “Боли коло”, Димтирија Коканова, у режији Јоване Томић, је одгођена. Како је саопштено из ужичког Народног позоришта, публика ће бити благовремено обавештена о овој 548. премијери ужичког театра.
Полазна тачка комада „Боли коло“, како наводи редитељка Јована Томић, јесте стварни догађај убиства чији је извршилац на друштвеним мрежама образложио свој поступак, указао на узроке и кривце, одао почаст својој убијеној љубави и целу исповест завршио изјавом - ''нисам хтео јбг''.
„Ова реченица је надаље често цитирана, постала је део поп културе, препознатљива је као топоним за - у овом конкретном случају крајње парадоксално – неостварену љубав, ослањајући се на чувени локални мит о страсти ''на балкански начин'', где се љубав граничи и/или изједначава са смрћу, емоције су афектиране, крволочне у својој манифестацији, живот је дерт а нагони узимају примат над етиком и законима“, написала је Редитељка Томић у програмској књижици. По њеним речима, наведени пример убиства „илуструје феномен ових простора –балканску страст”, где се испод „експресивног, чулног миљеа егзотизује патријархално, конзервативно устројство полова, где се шовинизам, мачизам, сексизам узима као подразумевани референтни систем који подржавају и мушкарци и жене“, написала је Томић.
По њеним речима, Димитрије Коканов, као узорак узима два хетеросексуална пара, два мушкарца и две жене који се захваљујући биографијама разликују „у економском, друштвеном, академском контексту: једна високообразована жена, научница је у вези са млађим човеком из радничке класе, док други пар чине моћан човек сумњивог бизниса, и лепотица, фитнес инструкторка и модел. Занимљиво је да оваква поставка ликова само још чвршће успоставља патријархат као основни принцип динамике њихових односа, упркос разликама и честим предрасудама да се вискообразоване жене, на пример, а приори повезују са контекстом феминизма. Писац нам, управо зато, самим насловом комада, али и назнаком – народна љубавна игра – као и сонговима унутар комада, назначава да је однос ова четири лика плесна, емотивна, ритуална партитура односа, чиме се отвара још једно поље тумачења – укорењеност мачизма и конзервативизма у нашем културном наслеђу, политичком, друштвеном, историјском осим.“ По речима редитељке, коло је, осим што је традиција, некада симболизовало и јак друштвени утицај, омогућавало је социјализацију и одабир будућег партнера, међутим у Кокановом комаду коло „успоставља савремене ритуале који осликавају опседнутност сопствним телом“, али и у исто време и „безусловног поседовања другог тела, партнерског, у јасној хијерархији, наравно, субмисивног (жена) и доминантног (мушкарац). Оно што је некад била својеврсна традиционална мушко – женска предигра, данас је крволочна борба за преживљавањем.“
Покретач драмског сукоба у овом тексту је, како наводи Јована Томић, превара. 'Потлачени' се „ипак усуђују на неверство својих моћнијих партнера, тако да се улоге мењају те наизглед доминантни постају жртве“.
У представи „Боли коло“ играју: Хаџи Немања Јовановић, Вања Ковачевић, Бранислав Љубичић. Кореграф је Игор Коруга, костимографкиња Маја Мирковић, а композитор је Лука Мејџор.
Učitavanje komentara...