Била је то успешна, јединствена, готово ексцесна појава у југословенској архитектури и сасвим сигурно највећи домет српске архитектуре и урбанизма социјалистичког периода
Некадашња Житна пијаца, а данашњи Трг партизана у Ужицу представља јединствену просторно урбанистички дизајнирану форму сценске поставке у више нивоа.
Трг је на својих 19.154 квадратна метра стециште окупљања свих генерација и омиљено место Ужичана, како за дневну шетњу, тако и за вечерња окупљања и дружења.
Радови на самој изградњи Трга су започети 7. децембра, 1959. година, а завршени
5. јуна, 1961. године. Цео Трг партизана је пројектован тако да буде уоквирен зградама, библиотеком, позориштем које ће изазивати пешачко струјање, односно пренети један део градског живота на овај простор.
Била је то успешна, јединствена, готово ексцесна појава у југословенској архитектури и сасвим сигурно највећи домет српске архитектуре и урбанизма социјалистичког периода. У некадашњој Југославији се сматрало да су од свих урбаних решења градских тргова само три била целовита, ликовно свеобухватна и у свему прихваћена од стране грађана. Један од та три трга, био је управо Трг партизана у Ужицу, пројекат архитекте Станка Мандића. Трг су често поредили са оним у Бразилији, а још 60-их година 20 века о њему је престижни париски часопис „Архитектура данас“ писао као о сјајном примеру урбаног градитељства.
У бечком „Рингтурму“ током 2015. године, одржана је изложба под називом „Србија, град као регионални контекст за архитектуру“, где су приказана дела наше модерне архитектуре од 1920. године до данас.
Централно место изложбене поставке припало је градском језгру Ужица, јединственој урбанистичкој целини око Трга. Он је у граду на Ђетињи представљен као највећи домет српског урбанизма након Другог светског рата. Признање из Беча је важна порука да је ремек дело Станка Мандића у свету прославило нашу архитектуру. Пројектован је тако да споменичка скулптура Јосипа Броза Тита буде постављена у горњој десној позицији, чинећи неку врсту пиједастала за Маршала. Споменичка скулптура, висока 4,75 метара, дело је вајара Франа Кршинића, а свечано је открио Александар Ранковић.
Свечаности су присуствовали патријарх Герман, Петар Стамболић, Милош Минић, Владимир Бакарић, Иван Рибар, као и амбасадори 24 државе. Споменичка скулптура Јосипа Броза Тита је након 30 година премештена на плато Народног музеја Ужице, где је остала до данас.
Трг партизана је био и јесте место где су се политички лидери обраћали окупљеним Ужичанима, где се одржавају концерти, манифестације и остали јавни скупови.
Невена Пантић етнолог-антрополог виши кустос Народног музеја Ужице
Učitavanje komentara...